nedjeljom

Muž i ja smo se nešto podijelili za vikend oko obaveza i djece, pa je jučer on s njima bio vani, a danas ja, jer smo imali i neke svoje obaveze, a djeca se izvrate od dosade ako ih ne izvedeš.
Odvedem ih danas, po onom čelopeku, na Street Food Market jer je u 15h bila neka radionica kuhanja za djecu i htjele su da idu. Naravno, dok su tamo, daj ovo i ono, a sve košta duplo više nego inače. Hajde neka, na koga ću trošiti ako neću na njih.
Hoće neke krofnice koje su jele i jučer i odem ja naručim, kad nosi ona 6 (ŠEST!) krofnica, ne mogu biti više KROFNICE nego što jesu… da su bar krofne, nego su baš mini, za 11 KM. A onog preliva nekog čokoladnog ko da je ukrala od nekog, pa mi dala da se računa da je tu. I jedan i po Oreo izlomljen preko.

Slikam mužu i govorim šta je ovo, jesu i jučer ovo jele, kaže jesu, ali je bilo više preliva i dobile su 7 komada.
Rekoh, to tebi na lijepe oči, naizgled, samohranog oca, to je slika koja loži žene, seksi tate. Kaže, pa mogu ti reći da mi je bilo malo neprijatno koliko su me žene gledale. Eto, rekoh, nema mi brige, bude li da me ne bude, začas ćete se snaći. Mene, vala, danas nije niko zagledao, ne primjetih, ali je slika same mame s djecom nešto skroz drugo u očima društva.
Mada ja param nosom nebo, pa svakako nikog ne primjećujem. Eto, kad sam pored Tramvaja prošla, a da ga nisam skontala, kud ćete dalje…