Ova sedmica mi se tako odužila, a tek je pola prošlo. Imam osjećaj da sam na moru bila prije dva mjeseca, jer čim smo se vratili zaklale su me obaveze, viroze, pozivi, nespavanje… I nikako da se završi, kao da se vrti u krug, ne mogu sebi nikako da dođem. Krpimo se muž i ja oko poslova, ispašta i njegov i moj, a baš je koga briga što ti ne možeš, i svako ko ima pomoć u vidu neke familije da mu može priskočiti u roku od pola sata, po meni, nema pravo reći da ne zna kako se snalazi, jer bi meni ta vrsta pomoći, samo u ovim hitnim situacijama, značila sve. A da ne pričam o onima kojima nene i dede djecu vode i vraćaju iz vrtića i škole, pa ponekad donesu ručak, pozovu na ručak… bilo bi me stid kukati da mi je teško da imam tu sreću. That being said, Bandita je i sinoć povraćala i ova sedmica prosto nema jebenog kraja.
Kad malo skontam, svako ljeto nam se ovo desi, a crkoh kljukajući nas probioticima…
Sinoć sam imala neke nalete samosažaljenja, mada ni sad nije drugačije, ali sinoć su mi i suze grijale obraze, pa me bilo stid da ostavim post inspirisan svojim jadom, jer nije meni najgore, jebote, ne dopuštam sebi ni da budem jadna jer ima neko jadniji. Baš sam slučaj, pomislim nekad.
On the other note, ovaj muzički snob je na moru osvojio nagradu u muzičkom kvizu, izgleda da znam ponešto. Pravi mi je krindž sudjelovati u takvim stvarima, ali me kćerka molila, kao i muža dvije noći prije, da učestvuje u fudbalskom kvizu, pa smo tako osvojili nekakvih nagradica u vidu alkohola i bezalkohola u iznosu od skoro 100e, što i nije loše.
2 thoughts on “sudija, sviraj kraj!”
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Svakome je njegova muka najveća, džaba je. Tako ima i gore i bolje od tvoje situacije. Ja uvijek govorim kako nije sramota reći kad ti je teško. Možda samo treba probrati kome će se pričati, jer s jedne strane pričati o svojim mukama npr nekome ko ne može a sve bi dao da ima djecu je malo bezveze i oni će u svojoj glavi samo misliti kako bi rado tvoje probleme, a sa druge strane, neki su ljudi zluradi i vole čuti šta kod koga ima loše.
Kada stalno trpaš u sebe i gutaš onda ode na neku bolest tako da…samo ti kukaj. 😄
Niko bolje neće razumjeti te tvoje muke kao neko ko je u sličnoj situaciji. Sve mi je isto, s time da smo zadnjih par mjeseci malo odmorili od bolesti. Naumpade mi kad je moj stariji jednom nekome sav radostan pričao: jedne sedmice smo brat i ja skupa bili bolesni!, kao da priča o nekoj pustolovini.
e pa fino si to rekla, kako god da se postavimo, nekome neće valjati. Razumijem one koji bi sve dali da su na mjestu moje muke, ali što kažeš ne mogu ja svoje muke gutati da bi neko drugi bolje se osjećao, iako imam to stalno na umu, nije ni zdravo.
Eto, znaš sve onda o čemu pričam. 🙁
Hahaha, joj, pa nekako je lakše riješiti oboje odjednom, mada ne znam jel mi gore to ili kad se zaredaju, pa jedno za drugim…