Mala od skandala

Kaže moja A., dok smo plivali, da otplivamo do udaraca. Šta su ti udarci?
Pa ono tamo, pokazuje na tespihe. Pitamo je zašto udarci, kaže, zato što ne znam dobro govoriti i to sam tako nazvala. Fair enough, mala od skandala. Sva si od udaraca, ionako.

Mala od skandala smo je prozvali još kad je imala manje od dvije godine, htjela je sve, a ništa ne može, toddler u pravom smislu te riječi, samo čekaš da se gdje sruši ko čunj. Tako je i bilo, tog ljeta 2022., kad je hodala unazad, zapela na ležaljku i zgulila lijevu stranu lica. Pa je opravdala to i godinu dana poslije kad je razbila čelo na mramorni prag, nakon čega je završila na snimanju glave i šivanju. Prije tog ljeta kad je dobila nadimak pala je, dok je onako nonšalantno hodala, a tek prohodala, licem na aslaft i slomila jedinicu, zub.
Prošle godine, dan prije puta, padne s romobila dok je divljala oko zgrade, s glavom okrenutom za 180 stepeni, jer je morala vidjeti hoće li je stići sestra. Zgulila čelo i obrvu. Svi ti incidenti su se desili dok ja nisam bila tu i često sam bockala muža zbog toga, jer kao u mom nadzoru djeca su čitava.
Ove godine, prvi dan odmora oklizne se na bazenu i zguli kožu na cjevanici. Isto nisam bila tu. Ali, drugi dan odmora skratila mi je život za ko zna koliko i ovaj put sam bila tu.

Izašle smo iz mora i hoće ona na tuš, a tuš je tu, 20ak metara niže, vidi se. Hajde rekoh, kreni plažom, eto i mene samo da se obujem i uzmem nešto. Ja krenem za njom, ali popnem se gore na šetnicu i idem i pogledom je tražim, ali ne vidim, kontam već došla do tuša. Ja na tuš, nema je. Nazad, nema je. Lijevo-desno, gledam, okrećem se, nema je. Vratim se do našeg mjesta, pitam muža jel tu, kaže nije, rekoh idi traži dijete, nema je nigdje. Meni se već noge odsjekle, on ode i dalje od tuša, traži je, ja se popnem do hotela jer i na bazenu ima tuš, kontam da nije pomislila da treba gore, jok…. Nema je.
Starija već plače, gdje je A., rekoh ostani tu i ne mrdaj, digla se i plaža, vide ljudi da nešto nije ok, ja počela da je dozivam na sav glas, derem se, svi se okreću, ali ne mogu više da hodam, noge mi ko od gline, propadam, tresem se sva… ljudi me zaustavljaju i pitaju da je opišem, meni samo u glavi da ju je neko oteo.

Kad zove me neka žena, skupa sa starijom kćerkom i govori evo je. Kažem im da je čuvaju da samo odem po muža jer je već otrčao do pola plaže. Kad sam se vratila ona sjedi i plače, pitam šta je bilo, kaže ja sam tebe tražila i kad te nisam našla počela sam plakati i neka me teta dovela do E. Vidjela sam je kako stoji. Pa gdje si bila, pitam, a ona pokazuje na skroz suprotnu stranu plaže. Dok sam ja obula papuče i okrenula se da uzmem nešto, ona je umjesto prema tušu okrenula se i nama iza leđa prošla i otišla na drugu stranu jer je mislila da je tuš tamo.

Ne mogu i ne smijem ni zamisliti šta bi bilo da se ta priča završila na drugačiji način. Tu vrstu straha u životu nikad nisam osjetila.