Ostala mi je negdje u sjećanju jedna situacija gdje se drugima pružila prilika da se iskažu, bez mnogo truda, čak i bez tuđeg znanja i to, kako mnogi, koji za sebe propovijedaju da su dobri i uzorni na putu Božijem, a i ljudskom, moralnom, nisu iskoristili. Ali, nisu propustili priliku da sole pamet i opravdavaju svoj (ne)čin, ne znam kome i iz kojih razloga.
To je jedan obrazac koji se često ponavlja i koji često viđam, da su najglasniji oni koji najmanje daju i sebe i od sebe. Obavezno imaju mišljenje i opravdanje.
Kao i što, maloprije, kod Laure zaključismo da ljudi najviše pričaju o onome o čemu najmanje znaju. I to vrlo kritički, s visine rekla bih. Imaju mišljenje o stvarima o kojima nisu imali ni dan iskustva. Obično te onda život malo prizemlji i da ti to, prijeko potrebno, iskustvo, ali ne na način na koji se mislilo i koji bi opravdao lajav jezik.
Razumijem i da su takva ponašanja najčešće projekcija nekih ličnih nezadovoljstava, kad nepozvani pričamo (i kritikujemo) o nečemu s čime se nismo susretali. Duboko ukorijenjeni nezadovoljstvo i ljubomora, ljudski, razumijem, ali skroz nepotrebno prosipanje otrova.
Što reče onaj Čutuna neki dan negdje, parafraziram – nemoj se obazirati, pusti njih… ali neću da ih pustim. I ne treba željeti svima dobro. Ne želim ti dobro sve dok si zavidan, ako si bezobrazan i loš čovjek, želim ti da se opržiš i promijeniš i onda ti želim sve najljepše. A sve dok si zavidan bilo kome, nisi dobar.
4 thoughts on “što god kome, sve sebi”
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ja se eto ne razumijem u religiju toliko, ali mi je fuj ova novokomponovana religijska da treba graditi odnos s Bogom, a ne sa drugim ljudima… jerbo nas je taj Bog smjestio u zajednice od kad postojimo ko ljudi, pa sad ne znam šta se promijenilo u međuvremenu. Gledam ovaj novi hajp sa ovim protestantima, evanđelistima u Americi, svi samo o Isusu, a sve što bi moglo nahraniti gladne su ukinuli. Kao, svak’ da se snađe za sebe.
I kad ove što im je malo empatije ostalo u duši počnu dijagnosticirati nikakvim problemima iz djetinjstva… people pleasers i to. De bre, uči, ne jebi…
Dobro kaže ovaj čutuna
pa jest, ljudi vecinom sebi pricaju, o sebi se ogledaju itd itd.
mah…
Znam jednu osobu koju zavist bukvalno izjeda. To mi je tako teško gledati i biti svjedok postepenog propadanja, a ništa ne mogu učiniti od distanciranja.