Djevojka u mojim ustima

Jutros sam se rasplakala gledajući sliku svoje dnevne sobe. Jučer sam je uslikala, dok sam odmarala, a muž je bio s djecom u igraonici, sretna što je pospremljena i uredna, a ja tako ležim u tišini, mojih sat vremena. Danas ponovo pogledam sliku i gledam, gledam… i samo mi nadođe misao da će jednog dana stvarno biti tako. Uredno, tiho, mirno… Često, više nego često me te igračke posvuda po stanu izbacuju iz takta, koliko sam puta ponovila kako mrzim igračke, zaprijetila da će letjeti u smeće, rekla da ih više neću kupovati. I onda, kao i svaka majka, uđem […]

Neki dan, na kasi u trgovini, ispred sebe, sam vidjela djevojku tamno ljubičaste kose. Boje patlidžana, pa još malo tamnije. Nešto kao ljubičasto bordo. 4-89 Palettina. Tu boju sam ja kupila, isti dan, i sutradan se ofarbala. Na moju skoro ugljen crnu kosu to je ispalo… crno. Na suncu se malo sjajim na ljubičasto-bordo, sviđa mi se i to. Nisam ko sve ljubičaste žene. Mislim, znala sam ja to, da ću ispati crna, s možda malo ljubičastijim dijelom na vrhu, pri izrastu, ali nije mi se dalo peglati sa salonima, i da budem iskrena, ostavljati im basnoslovne sume novca da […]

Jedan dan dešava ti se nešto lijepo, drugi dan skroz suprotno od toga. Okej, to je život, to tako treba, mada ne mogu iskontrolisati huju i osjećaj koji me uhvati nakon spoznaje da sam izigrana, krivim sebe, a realno nisam kriva. Krivim sebe jer nisam poduzela prethodno korake da ne bih bila izigrana. Što je najgore, nije prvi put, pa onda osim huje me hvata i osjećaj krivice što sam ponovo ispala glupa, valjda jer nisam očekivala da će mi se ponoviti. To je, pomalo, i ona slijepa vjera… pa ne u ljude, nego eto u njihov moralni kompas, ako […]