Na poslu gdje, hvala Bogu, još malo radim, nisam stekla neke zavidne poslovne i organizacijske vještine. Teško je to kad se radi u firmi koja ništa ne radi. Ali, zato sam neke svoje karakterne osobine uglancala do savršenstva, a stekla sam i neke nove. Npr., šef mi je pomogao, dajući sebe kao pokusnog kunića, kako da naučim da nekoga ne podnosim iz peta do beskraja. Naučila sam, uz njega i njegove prohtjeve i nemoguće zahtjeve, kako da čeličim strpljenje, kako da sakrijem drhtanje u rukama i cijelom tijelu kada sam primorana da slušam kako se neko na mene dere zbog tuđih propusta. Naučila sam vratiti suze nazad u očne duplje onda kada nečiji bezobrazluk prelazi granice ljudskog. A evo, za ovo još malo dana, što ih željno iščekujem da se završe, učim kako da radim poslove kolega koji su svoj posao napustili i sve prebacili na mene, iako to nikad prije nisam radila, pa se ti snađi kako znaš i umiješ. SVE to uz neplaćene doprinose već sedam mjeseci i platu smanjenu na minimalac, koji uz to dva mjeseca kasni.
E da, naučila sam kako da stručno izbjegnem tuđa neugodna pitanja, pitanja klijenata kojima se duguje novac, i naučila sam da lažem u korist firme kao da je moja.
Danas je krenulo naopako, sve što je naopako moglo krenuti. Od trenutka kad sam ušla u kancelariju, svaki postupak imao je neku pogrešku, sve se moralo ponavljati, stvari su se kvarile, kolege su tražile svoje, kasnili su sa ispunjenjem svojih obaveza, a ja sam kuhala i kipila iznutra i poželjela da pobjegnem.
Da mi je neko nekad rekao kako će doći dan kad ću se radovati isteku ugovora i da će mi biti draža pomisao da sjedim kod kuće, rekla bih mu da je lud i da sam ja upornija i izdržljivija od toga. Ali, kada se nakon mjeseci i mjeseci buđenja ujutro sa nervozom, tjeskobom i hujom vraćaš da budeš sluga jednom nečovjeku kakav je moj šef, mislim da je svaka situacija bolja od one u kojoj sam trenutno.
I ovo će proći.
23 comments » Write a comment
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Baci im kletvu kakvu.
🙂 Ja imam prijatelja kojem je bio šef taj nečovjek kao i tebi (pitao me jedne prilike otkud te znam, valjda je vidio da te lajkam na inst) i rekao mi je baš kako mu je nevjerovatno što si uvijek fina i uslužna iako je šef toliko govno 😀
Jack, ma ne vrijedi nikakvu pažnju upućivati im.
Neuništiva, eee, pa ko li je taj prijatelj? 😀
Hvala mu, stvarno sam se trudila dati sve od sebe, ali više ne ide, pa ne ide…
Sve je dobro dok ne dodjes do toga da udahnes negativno, a izdahnes pozitivno. Sve bude i prodje, tako i to tvoje. Nesto si naucila, dosta si toga vidjela, ojacala si psihicki. Budi dostojanstvena, hvala lijepa i zbogom.
Znam ja jednu trebu koja mi je rekla da bi radije radila bilo šta, nego sjedila kući. Trebalo bi vas upoznati. :p
Bo, dosla sam do granice. Sad je vrijeme za dalje. 🙂
Tramvaj, treba je godinu i po radila bilo sta, i sve i svasta. Osim sto se firma gasi, mislim da nakon god i po treba nije duzna da trpi necija izivljavanja i ponizavanja. A i nije da ne trazi drugi posao. 🙂
Mislim da je znam. 😉
Ma samo lagano. Imas mnogo ljepših stvari o kojim trebaš razmišljati i koje su pred tobom. Ovo ti bilo jedno (u neku ruku, dobro) iskustvo.
Jeste bas, svako ima svoju granicu i ne vrijedi zdravlja ni jedan posao. A dok se placao, bila sam i vrijedna. Sad kad vise ni platu nemam, ne vidim smisao ostajanja u necemu sto nece opstati.
Bolje svadbi da se radujem. 😀
Sve si sama rekla, dovoljno si inteligentna. Ja sam ti u drugoj rečenici to poručio:)
I know. 🙂
Znaš šta je najbolje kod takvih poslova?! Što svaki drugi će biti samo bolji :)). Ja sam startala sa jednim na koji me bilo strah otići, sada idem sa pjesmom i svi se čude što se još smješkam :)).
A ti odmori, uzdahni, nabaci osmijeh Gonite svi u tri lijepe i nemoj zaboraviti izdahnuti :)).
Život tek počinje :)). Doduše, tek kada prestaneš raditi :D. Mada ja podržavam pravo na lijenost i nead, ali to je druga priča :)).
Morgana, svi su sefovi za kante smeca!
Joj kakvu sam ja vješticu od direktorice imala. Ona me naučila da rad pod ženskim patronatom ubija svaku kreativnost. Tačno mi bilo drago kada su drugu kolegicu kao tehnološki poslali kod nje.
znas da sam bila u istoj situaciji i dosla do istog zakljucka.
sad kad sjedim kuci, i znas u kakvoj sam razlicitoj, ali opet groznoj situaciji, ti kazem da se ne kajem nikad zbog svoje odluke, bez obzira kako mi zivot grozan bio sjedeci u kuci.
uijek ima gore, i ja kad pomislim na tog covjeka, odmah mi bude lakse u mojoj kozi.
dakle neces se nikad pokajati, ne brini
Littlefoot, tome se i ja nadam. Ides dalje pametnija. A volim i ja nerad, samo nek ima svega 😛
Senorita, ma haman da jesu…
Nora, vazda sam govorila da ne bih voljela da mi je zensko sef. A kakve sam srece, zadesice me neka karapandza jednom.
Locky, ne mislim ni ja da cu se kajati, s jedne strane jedva cekam da bude gotovo, a s druge mi zao kolega, bili smo dobra ekipa.
Svi smo se našli u toj situaciji u ovoj usranoj državi. Samo pola godine prije imala sam isti scenarij, samo je kod mene bila šefica u pitanju. Žena koja svoje uposlenice smatra lutkama na baterije. Bilo je momenata kad smo morali slušati priče o njenoj nejebici (i zaista je koristila vulgarne izraze nejebica i kurac i sl.), do momenata kada nam je govorila kako da se našminkamo ili da moramo kupovati tačno određenu (skupu odjeću) a plaćala nas je platom konobara (svi smo VSS), pa do dužine petica na obući.
Da ne govorim o ostajanju do 17-18-19 svakog dana, a neke su čak i subotom dolazile da dovrše posao koji nismo stizali u roku radnog vremena.
S druge strane ta žena finansira svojom platom sebe, svoje stanove po BiH, Srbiji i vile u Hrvatskoj, kćerku, dvoje unučadi i zeta u Austriji, koji sjede na guzici ili putuju po svijetu i ne rade APSOLUTNO ništa. A nama kuka kako omladina neće posao i kako je njoj teško naći dobrog uposlenika, da ne govorim što stalno kuka da nema dinara.
Fuj.
Bolje sjediti u kući nego biti rob.
Mozda zvuci grubo od mene (nemam takvih iskustava), zasto dopustas da vice na tebe, cak i da se radi o tvojim greskama a ne tudjim?
Zasto sebi tovaris toliki stres u takvim okolnostima kakve si opisala?
Svašta nama naša borba da… nekad razmišljam da mi se više isplati duševni mir nego pare, dugoročno gledajući…
joujou, oooo, pa vidi nje, you've been missed. 🙂
Kad mi kaže “nećeš da radiš”, a ovamo gleda kako da te iscrpi i ispije psihički i fizički, ako ikako može džaba, oči bih noktima vadila!
Nisam imala ženu za šefa još, ali sudeći po pričama sličnim tvojoj, užasavam se toga. Ne mogu da shvatim da li ti ljudi uopšte imaju predstavu o tome da i mi želimo da živimo, a ne životarimo, da imamo jednake potrebe i želje kao oni, pa kako samo u svojoj glavi tako slože da je nekome 500-600 KM dovoljno za život, a k tome još i skupa odijela i cipele? Ma fuj!
sreća, zato što sam u onih par puta kada bih se (što kulturnije) suprotstavila bila još više nagrđena. A davanje otkaza u ugovornom roku mi nije bila opcija, jer poznavajući mog šefa, ostala bih bez svih beneficija, samo zato jer mi može to uskratiti. Ovako čekam da mi istekne ugovor, a brzo će, i idem.
Uostalom, naučena sam da se autoritetima ne suprotstavljam kad tome nije vrijeme i mjesto. On se na mene znao derati pred klijentima i drugim kolegama. Smatram da nije u redu da uzvraćam istom mjerom, jer prije svega želim da zadržim reputaciju dobrog radnika.
Znao se on meni i izviniti kada mu naknadno na neke stvari ukažem, ali to je vrlo rijetko bivalo.
nataly, kako bi svijet bio ljepši da se danas i zrak ne plaća…
Tu sam ja svratim, šutim i mutim. 😀
Vjeruj odlično oni znaju da se od toga ne može živjeti. Većinu ne zanima ako je riječ o privatnicima koji zapošljavaju kasirke, prodavače, konobare i sl. jer svakako smatraju da su svi ostali mimo njih inferiornija ljudska bića, šljam koji treba što više iskoristiti i onda odbaciti ako se razboli ili mora na trudničko i sl. Količina dehumanizacije radnika u tom smislu je patološka.
S druge strane moja šefica je zapošljavala samo žene i to žene koje joj odmah obećaju da neće rađati i ići na trudničko, bar dok kod nje rade, a drugi kriterij je da su to žene iz, kako ona voli reći, boljih porodica. Ili ukratko bogatijih. Tako da ona mene nije ni plaćala da ja od toga živim, jer je očekivala da me i dalje idržava neko treći dok radim. Bilo roditelji, bilo dečko, muž i sl. To je ruku pod ruku s njenom filozofijom da se bogato udaš ako si pametna. A onda radiš čisto eto onako, da popuniš vrijeme i da ne sjediš u kući, kad već nemaš djecu. Nedobog da ti dozvoli da nešto naučiš, da pokreneš svoj biznis, da te pomogne da staneš na svoje noge finansijski, samostalno. Pa ne kao šef s imalo morala, nego kao jedna žena, koja se isto sama borila da nešto postigne, drugoj ženi.
Mada sam se ja naslušala groznih priča o seksualnom uznemiravanju kada ti je šef muškarac, a radite npr. u kancelariji sami veći dio dana. To su tek horori.
Mogu razumjeti tvoje razloge i pozeljeti ti srecu sa narednim sefom ili da eventualno budes nekad na toj poziciji:)
svaka tebi cast pa to iskuliras. ja sam dva puta dobio otkaz zbog “reakcije”.
joujou, baš sam o tome pričala nedavno s prijateljicom, koja je bila u sličnoj situaciji, pa smo se isto pitale – ako ne razumije kao šef, kako ne razumije kao žena ženu. Zar nije i sama bila na tom mjestu nekad?
Gade mi se svi ti neljudi za koje radimo, kada bi ikako moglo džaba da se crnči, a po 15 sati, bili bi najsretniji.
Što se tiče mog šefa nije me seksualno uznemiravao. Par puta je pokušao da se šali sa mnom pomalo seksistički, ali nisam mu to dopustila i valjda je shvatio da ne može sa mnom tako, ali znam nekoliko kolegica s kojima se “šalio” opuštenije, što znači da hoće ako mu se može.
sreća, hvala ti. Ja bih bila zadovoljna samo imam normalne uslove u normalnog šefa, ništa iznad toga mi ne treba. Valjda kao svima nama. 🙂
Kuuler, pa sigurno bih i ja, mislim svako bi. Šta ću, valjda mi je i priroda takva, u životu često znam prešutjeti mnogo, mada mi to i ne donosi toliko dobroga, jedem se iznutra i sekiram.