Prečesto sam u životu bila rob stvarima, a naročito ljudima samo iz razloga što ih nisam znala odbiti, reći ne, prekinuti toksičan odnos… ili mi bude žao godina uloženih u odnos, bude mi žao truda, pomislim: “a, i nije nam uvijek tako loše”, a loše je čim pronalaziš x razloga da odgodiš druženje, čim se oneraspoložiš kad trebaš izaći s tom osobom i čim se sa tog druženja vratiš umorna i iscrpljena, jer ti energetski vampiri popiju svaki mililitar energije.
Pametnom ne treba veći znak da je vrijeme da se makne iz takvog odnosa, ali ja eto nisam uvijek bila naročito bistra. Ili sam mazohista, valjda ga dođe na isto.
Doduše, o konkretnom odnosu, na koji sam stavila tačku neki dan, razmišljam tako par godina unazad, a i više, i pokušavala sam se malo suptilnije udaljiti iz njega, no strana B nije baš primala signale, pa se odnos nekako nepotrebno produžavao, iako je iz zadnjeg druženja bilo sasvim jasno da ni strana A ni strana B ne pronalaze više zajednički jezik, a izgleda da se i ne poštuju dovoljno. Barem sam takav utisak stekla kada mi je upućen niz uvreda nakon čega sam ustala od stola i otišla, evo, ovaj put zanavijek. I baš se dobro osjećam. Kao da sam veliki kamen skinula s ramena.
Sa 34 godine zaista ne mogu više dopuštati da mi neko, kao 15godišnjak, zadire u intimu i propituje životne odluke, pri tome ih osuđujući iz čiste zavisti. A kada to traje godinama, steknete iskustvo u procjeni tuđih komentara i znate da to nije samo trenutni hir ili vaša loša procjena. Žao mi je samo što mi je trebalo tako puno vremena da steknem hrabrost i udaljim se od onih koji ne doprinose mojoj sreći i dobrom raspoloženju. Ali, valjda zato kažu životna škola i iskustvo… ne može doći prije vremena.
Najtoksičnije je u djetinjstvu, kada zavisiš od emocionalnih vampira, a niti znaš da se to dešava, niti pošteno znaš šta su emocije, niti znaš šta je vampirizam. Samo znaš da nešto ama baš nikako nikako nije u redu, jer osjećaš tu težinu potpuno neprirodnom.
Savjest ponekad progovara kroz osjećaje. Ako si mirna i osjećaš ispunjenost i slobodu nakon neke teške odluke, biće da si ispravno postupila.
Uf, skroz si u pravu, imala sam i u djetinjstvu takvih “prijateljstava”, samo je bilo tako kako kazes, niti sam znala o cemu se radi, a ne bih znala ni tome stati u kraj, samo sam se lose osjecala. Srecom, vrijeme ucini svoje za vecinu takvih odnosa, pa se udaljimo bez drame i analiziranja.
Lakse disem, reklo bi se da sam uradila pravu stvar.
Slično sam pisala neki dan, da me to iscrpljuje i baš mi smeta, al ja ne znam kako da to kažem više. Nadam se da će i meni doći taj trenutak. Thumbs up za tebe i tvoje hrabrosti 🙂
Ma jednostavno samo je puklo, pocela sam da se tresem, tu u kaficu, za stolom, dok sam slusala neumjesne komentare i skontala: sto mi ovo treba, ustala u otisla. Osjecala sam se bas super!
Razumijem te apsolutno i neka si tako postupila, znam daj osjećaj kao da si skinula ma ne 3 kile već 10, čovjeku odmah lakše.
Ja sam neko ko je stvarni otvoren ranije nisam ni ja shvatala ili sam se kao i ti vodila ma znamo sa 10 plus godina možda je šteta i tako dalje. Međutim sve se mijenja kad odrastamo, prosto nije uredu sa neko s kim se toliko družiš zadire previše i još pri tom vrijeđa, na kraju to i ne očekuješ od te osobe. Čak sam mislila sa možda ja negdje griješim i sebe proputovala, ali sad svakog kulturno otrsem jer nemam snage, a živce želim da čuvam. Neke znam grubo otresti to zavisi od situacije jer prosto nemaju pravo, ako ja nekog poštujem, ako ja ne vrijeđam itd. Kod mane se sve svelo na nekih 10 osoba s kojima izadjem i mirna sam, znam da nemam tog umora kad dodjem s kafe. Doduše imam još jedno prijateljstvo ispitati jer osjećam neki nemir kad se vratim kući, ako bude potrebno i to ću završiti.
Ih, s 10 ljudi si jos i bogata! Treba cesce cistiti listu prijatelja, kao na FB ili IG. Nema te osobe koja je vrijedna nasih zivaca.
Svima bi nam dobro došlo kada bi bili sposobni prepoznati i na vrijeme prekinuti toksične odnose… Zanimljivo je kako sam i ja oko sebe imala kroz prošlost dosta takvih ljudi, ne baš onih koji vrijeđaju ili propitkuju moje odluke, nego više nekih koji misle samo na sebe, sposobni satima pricati samo o sebi i svojim problemima… A ja bih održavala takva “prijateljstva” u svrhu prošlih vremena. Sreća samo pa bi nas geografska udaljenost udaljila i u fizičkom smislu
Nekad je i ta fizicka distanca prava blagodat. Koliko god nas guse neki odnosi, zna biti pravo tesko prekinuti ih. Ja to stvarno nisam namjeravala ovaj put, jednostavno je izaslo iz mene. U pravi cas.
Meni je drago da si ti taj odnos ipak prekinula. Ne nauči svak svoje lekcije u isto vrime. Nije svak isti, tebi je tribalo vrimena za tu lekciju, al s druge strane možda si savladala neke lekcije koje ću, recimo ja, savladat ko zna kad. Razvoj ličnosti nije jednosmjeran. Malo san nepotrebno proshirija temu, ugl, nek si sritnija i nek je pao taj teret s tebe. Svaka čast!
Hvala, vjerovatno je doslo kad je i trebalo. Kad sam sazrela i rijesila sama sa sobom (iako u momentu, dugo je kuhalo u meni).
U biti sam previše lajava vazda bila… onda kontam u sebi, ni ne dotiču me svakako… nakon nekog vremena pojedini se najljute na mene, tek tad umjesto neke krivice shvatim kako je doooobro sto ne priiicaju saamnom, tačno mi se level energije vrati na normalu
Ma vidi, kritika koju nam upute prijatelji ili mi njima, kao i iskreno misljenje o necemu je jedno, ali kad te neko otvoreno vrijedja, naziva imenima, pita kako sebi mozes priustiti neke stvari, ispituje o finansijama i slicna sranja… to definitivno nije kritika, ma kako to ta osoba nazivala. Tako da nije isto kad se neko ljuti jer si otvorena ili kad se neko ljuti jer si zajedljivo govno. (Ne ti, da ne shvatis pogresno, hahah, nego opcenito govorim, uporedjujem.)
U korpu za smeće???♀️
Mene je dugogodišnja jaranica prošle godine blokirala, jer nije bilo po njenom, odnosno, nisam se slagala sa njenim mišljenjem?ne bih više tu žensku u svom životu, baš sam tolerantna prijateljica, ali kad mi neko bez velikog razloga učini nešto ružno ja toliko ohladim i bacim tu osobu mislima u smeće, zauvijek ?
Ma vala i te osjetljive mimoze mi idu na zivce. Kako rekoh Romanovoj, jedno je kritika i kad se uputi na razuman nacin, onda to durenje na kritiku je djetinjasto i glupo, ali kod mene recimo nije bio taj slucaj, tako da – recycle bin, yes ?
Fakat kad skontam koliko su mi prijatelji i poznanici i komsije i rodbina energetski vampiri, Ne nisu zli ali ono uvijek nekakvo prilagodjavnanje drugim, , Mozda je to razlog ovog mog blogovanja. Vjerovatno pokusavam promjeniti drustvo i naci po neku osobu koja mi je ok,
O familiji i nekim drugim ljudima koji me okruzuju, a da mi nisu, hajd da kazem, tako bliski prijatelji, da ne pricam. Ma ja sam npr jedno prilicno introvertno stvorenje i mogu iskreno da se radujem druzenju samo s malim brojem ljudi. Svi drugi me bas umaraju. Da je drustveno prihvstljivo i da zivot to dopusta, mogla bih hladno da nikog ne vidim sedmicama.