Ja baš, baš ne volim kad me na ulici zaustavljaju ljudi, anketari ili bilo ko da me nešto ispituje. Dobro, daću ja upute ako me neko za njih pita, ali samo me nemojte ništa anketirati, slikati, snimati. A eto, po belaju, malo, malo, pa mi se baš tako nešto desi.
Danas izlazim iz BBI i vidim kamermana i lika s mikrofonom i onako ofirno okrećem glavu od njih i skrećem da ne bi imali priliku da me susretnu. Ali, oni su mene ugledali i istrčavaju pred mene. Ja sva u svom svijetu, sa slušalicama u ušima, odmahujem rukama i govorim da neću da pričam pred kamerom, ali oni idu za mnom i nešto govore. Izvadim slušalice da čujem šta hoće kad ti se meni kamerman obraća imenom i prezimenom, ko da smo jučer na kafi sjedili i ljubEzno me zamole da ipak nešto kažem. Kasnije su mi rekli kako me znaju.
E sad, ja stvarno ne volim kamere. Stvarno, stvarno, stvaaarno ne volim kamere. Čak ni kad se s društvom zezam i snimam, i tad sam sva nekakva trapava i glupava, i ne ličim na sebe.
Kad sam imala neke 3-4 godine, sjećam se da je daidža iz Njemačke dolazio uvijek sa kamerom da se zabilježe ti familijarni trenuci. Ja sam gradila tvrđave od jastuka na kauču i krila se od kamere, a ako bi me slučajno snimili, a ja to primjetila, ronila bih gorke suze. Jedno vrijeme, kad bih znala da dolazi daidža s kamerom, molila sam roditelje da me vode kod djeda i nane dok daidža ne ode.
Ironično, samo godinu-dvije poslije, kad je dvogodišnja sestra postala svima zanimljivija od mene, htjela sam da samo mene snimaju.
I tako, krenu danas onaj mene da pita to pitanje, a ovaj da snima, a ja ti njemu velim da ja ne gledam TV. Rekoh ovom kamermanu da me ne snima dok im ne objasnim da ja stvarno veze nemam s tim što me pitaju i da im zaista ne mogu dati odgovor. Ipak su insistirali da barem nešto kažem, izmislim, pa tako i bi. Trapavo i glupavo.
Naravno da neću reći o kojoj se televiziji radi, i o kojoj emisiji, jer ne želim da me iko vidi. Čak ni ja nisam pitala kada će se prikazivati jer ni ja sama ne želim da se gledam.
Da me bar isjeku kad u montaži vide kako sam smotana.
Zašto je mnogima toliki problem pričati pred kamerom?
Joj, ima video sa nekim “voditeljem” kad prvi put najavljuje emisiju, pa se jadnik sav izgubi i zamuckuje, pokusacu da ga nadjem 😀
A ni ja to ne volim, sve me strah da cu se nesto izglupirati, al ironicno, obozavam snimati druge i ispitivati ih, samo ono ‘iza kamere’ :p
Ista sam ti (a je l to više nešto čudno?), sva se zaledim i sva sam neprirodna..ne volim se ni slikati ni snimati 😀
A ne kontam kako su ti ime i prezime znali? Ili sam ja nešto pogrešno skontala :D.
heh… nedao ti Bog da zivis u sredini priblizno primitivnoj kao sto je moja.. a jos da se pojavis na vise televizija a izmedju ostalog i na BN i RTRS i to da pricas o nekim temama po kojima te ne poznaju u tvojoj stedini.. pa onda kada pocnu da zovu poznanici i da gnjave… prosto moras ugasiti mobilni par dana..
eight, pošalji ako nađeš.
Hahah, eee, i ja volim druge da snimam i propitkujem 😀
Caligo, hahah, naravno da nije čudno, sestro po horoskopu. 😛
Volim se ja slikovavat, al se ne volim snimavat 😛
marsovko, ma ispostavilo se da kamerman zna sestru, a i ja sam ga jednom srela, a ovog što me ispitivao isto znam sa jednog druženja, ali nikad ih ne bih prepoznala, jer sam se sva zbunila 😀
Legal, hahah, ma nije meni do sredine i šta će ko reći, briga me za to, nego jednostavno se ne snalazim, postanem smotana i glupa i neprirodna 😀
Na trenutak pomislih da si postala slavna, a da ja to ne znam još uvijek. (Kao što ne znam da je Lena bila otišla s bloga, i tako to. Hahah.)
Eto obećavam kad postanem slavna, prvoj ću ti na blog javit 😀 hahaha
Hahaha, ja uvek iskuliram, pobegnem, ubrzam korak, učinim sve što je u mojoj moći da ih izbegnem. 😀 Ne volim to, ne volim da budem poznata, vidjena, slavna. 😀 Možda, ali mooožda bih i volela da znam da kažem R, a ovako sve imam utisak da smešno zvučim za takve stvari. 😀
hajde nam bona reci na kojoj TV 😀
ne volim ni ja te ankete, ali sa kamerom nemam problema, mada kad se gledam kasnije, isto da nisam ja…
elem, ja se sjetih da sam te htjela zaposlit kao voditeljicu aaahahahaha
ah ti paparazzi
vronska, pa i ja, ali su me jučer uspjeli uhvatiti.
Jedva čekam da čujem tvoje R, meni je to baš slatko. 😀
Ra, stid me 😛
Locka, ti mene? ma gdje, bona? 😛
alisa, a sve što želim je malo privatnosti!
KOd nas slabo po ulicama išta snimaju… Mene najčešće na svirkama i festovima uhvate, onako na prepad, p'janu i svakakvu, pa onda moram da bježim. U zadnje vrijeme sam našla način da ne kažem ništa, samo kažem “vidi me, kakva sam, zar ti hoćeš da me mama vidi ovakvu na tv-u” i kane me se. 😀
Fuj, mrzim kamere. Ne volim se ni slikati čak, kud ćeš dalje.
Haha, dobar izgovor, ali šta ću ja, sva lijepa i napucana kad me uhvate na ulici, hahaha 😛
Razumijemo se. Samo što se ja volim slikat. 😛
Voliš i ti, što lažeš, vidjela sam one pozerske slike na FB-u. 😀