Znate kada negdje, usput, probate neko jelo, da li po prvi put ili, svejedno, već ste ranije to jeli, ali vam bude toliko dobro i ukusno da mislite da će to isto jelo svaki naredni put biti takvo? E, pa uglavnom neće.
Prije nego što nastavim, moram spomenuti, mada sam o tome već i pisala, kako sam ja i sad izbirljiva u ishrani, a tek prije, naročito u djetinjstvu je ta moja izbirljivost graničila s ludošću. Nisam jela rižu, ma bečku šniclu, običnu, pohovanu nisam jela. Srećom, mijenjalo se to s godinama i nisam sad toliko ekstremna, mada ima još puno toga što ne volim jesti.
I kad već spominjem bečku šniclu, a već sam je tada počela jesti, probam ja jednom istu, a gdje drugo, nego u Beču. Teleću, naravno. Ne znam da li je iko od vas imao prilike jesti bečke šnicle u Beču, ima li to veze s tim što sam je jela baš tamo ili je ta konkretno bila dobra, naručili u stan, onako u foliji, samo šnicla i komad limuna… nikad slađu nisam pojela, ni prije, a ni poslije toga. I onda onako dajem šanse tim šniclama, naručujem, tražim bečku iz Beča u drugima, ali nikad je nisam našla. Te nešto žilave, te onaj poh vlažan, te debele… nema više one tanke, mekane, hrskave nigdje.
Ista stvar se desila s jednom porcijom pomfrita kojeg su mi roditelji kupili na nekom štandu na ulici u Kelnu. Ima tome 25 godina sigurno, još mi u nosu miris, a na jeziku okus onog pomfrita. Hrskav izvana, mekan iznutra, okus kao čips od paprike… ma kakvi, to više nigdje nisam našla.
Ili mućkalica iz Mostara… prvo, ja sam se jedva odvažila da probam to zbog onog povrća, ali kad sam probala bilo je to jelo dana. Ma mjeseca! No, kako da ja sad vjerujem drugim mućkalicama da neće biti samo preslika te jedne mućkalice i da me neće iznevjeriti i odbiti da ih više ikad jedem?
Isto tako ima i druga krajnost, kad često jedeš nešto što mnogo voliš, kao ja krompirušu, pa sam tako jedne godine, kad sam haman tek došla u Sarajevo, pojela, probala tačnije, krompirušu u jednoj od renominarnih sarajevskih buregdžinica, a onaj krompir sirov, pa mi se ogadile sve krompiruše osim mamine godinama kasnije. Baš mi je dugo trebalo da se opet odvažim jesti ih vani.
Ipak, i dalje bolje pamtim ova fina, neponovljiva jela, a poduga je lista, kao biftek u Dverima i Zembilju, uštipci u Avliji (i Dverima, također)…
Ili kad u nekom restoranu baš voliš neko jelo, odeš maksuz zbog toga, a ono ne bude ni nalik na ono što želiš. Nama se u posljednje vrijeme dešava u jednom ribljem restoranu. Možda imaju novog kuhara ili je obična nepažnja, ko zna, ali je baš nekako čudno. 🤓
Uf, da, dešavalo mi se i to. Navjerovatnije su promijenili kuhara, to je nekako logično.
Joj kako me sad podsjeti na jednu krompirušu od kuhanog krompira. Iz neke pekare vukli vojnicima, ali su usput kod mame u prodavnicu svratili, pa i nama dali da probamo. Ima 15 godina od toga, ako ne i duže. Nešto najbolje što sam ikad jela :O
Varena krompiruša, moja svekrva je često pravi i fakat jeste ukusna. Mada, moram priznati, više volim klasičnu.
Nije mi se desilo baš to, ali mi se desilo jedne prilike da je moja mater neśta eksperimentisala sa burekom (YT savijeti 😁) i ja onako gladan vozim se kući i zarovim ruku u foliju i u slast zagrizem u pitu. Dva dana sam na tenane čistio auto jer sam od nenadanog ukusa ispljunuo sve i bacio (Bože mi oprosti) taj burek na pod.
A joj, to baš pokvari ugođaj. I meni se znalo desiti da pokušam nešto novo pa bude skroz loše. Najbolje se držati provjerenog.
Ja želim sve probati. Nove ukuse. Lude kombinacije. Pa sam tako probala meso od kengura (halal je 😀 ).
Dok je moj muž čista suprotnost – sigurno je sigurno.
Uh, voljela bih da sam kao ti, ja opet nemam hrabrosti i gadljiva sam… više na teksture nego na okuse. Ali, nekad me prenese pa probam i uglavnom se pozitivno iznenadim 😁
Gadljiva sam samo na slinu… Ne smeta mi ni dlaka u tanjiru, koliko mi je muka kad čujem da neko kašlje onako glasno, puno sadržaja – hrakti.
Moja nena je često znala reći: “vozači znaju gdje je najbolja hrana.” Stalno su u pokretu, traže jeftine a dobre konobe. Međutim, u te konobe često svrate i veoma čudni ljudi. (Just saying 😀 )
E, vidiš ima nešto u neninom zapažanju, ali što kažeš ne svraćaju tu samo vozači haha.
Ma blago tebi, ljudi kao ti stvarno svakakve hrane probaju u životu i to je baš lijepo kad možeš da se pohvališ svim tim novim okusima 😁