Život ima tendenciju da me iznenadi na načine koje nikad ne bih očekivala. Da unosi u moju svakodnevnicu situacije o kojima ne bih ni razmišljala ikad da bih se mogla susresti s njima, da mi, bukvalno, "baca" ljude ispred mene na sred ulice, onda kad najmanje očekujem da će mi ljudi prići i reći lijepu riječ. Makar ja bila sumnjičava u njihovu iskrenost.
Ja, opet, imam tendenciju da se skrivam u samoj sebi, trudim se da se ne ističem i da se stopim s masom. Valjda, naviknuta na takav način korespondencije s društvom, budem jako iznenađena tim situacijama koje mi život baca pred nos, pa se svaki put, iznova, ponašam kao da se prvi put susrećem s njima. Možda, podsvjesno, odbijam da prihvatim činjenicu da se iz nekih razloga i ne mogu sakriti.
Nije mi to, uostalom, donijelo mnogo dobroga. Više lošeg. Odatle izreku iz naslova shvatih dosta lično. Iz dana u dan ponavljam sebi da ljudi uvijek imaju neki interes u odnosu s drugim ljudima. Jesam li to naučila? Pa i nisam još, teško mi se pomiriti s tim.
Provodim dane u analizi svih mojih odnosa u posljednjih deset godina. Što ih više analiziram, više me glava boli. U svakom bih mogla naći čitav kamion neiskrenosti, podsmijeha i zlobe.
Život me stalno podsjeća da ću se susretati sa najrazličitijim ljudima, najrazličitijih namjera. Ja svaki put padnem na ispitu, jer sve kontam da je pogriješio u postavci.
Raspoloženje: Paloma Faith – Smoke and mirrors
Pa bezveze je… Ne želim da verujem da je svako prijateljstvo plod nekog interesa.
A sa druge strane, mislim da je to tako samo kod devojaka. Ne kažem da i kod muškaraca ponekad nema ljubomore, možda i zavisti, ali zaista mislim da su njihova prijateljstva mnogo iskrenija nego naša.
Dobro, razumijem da sam u postu generalizirala, ne mislim ni ja da su baš SVI odnosi plod interesa, ali, nažalost, na prste jedne ruke mogu nabrojati ženske osobe u svom cijelom životu koje su me voljele i cijenile zbog mene. I u neke od tih bih mogla da posumnjam ponekad, samo gledam da se ne zamaram time.
I ja mislim da su muškarci mnogo iskreniji jedni prema drugima. Žena je najzlobnija prema drugoj ženi.
Nešto sam ti dao natuknuti i mislim da ne trebaš biti iznenađena. Ni sam ne znam koliko sam različitih osoba i isto toliko karaktera upoznao u životu i da, kada bi ih dublje analizirao, bi me još više glava od tebe zabolila. No to je život, desi se nešto, pređe se preko toga, prođe vrijeme koje je potrebno i na kraju ostanu oni najiskreniji ljudi i odnosi. Bar bi tako trebalo biti, a ja sam već tako, poprilično, podvukao crtu.
Ja skroJz znam o čemu pričaš.
Zato sam to sve svela na jedno prijateljstvo. Da se više ne iznenađujem i ne pitam gdje li sam ja to pokgrešan korak napravila.
– pogrešan… ovo poKgrešan me asociran na poKemon.. ko zna što li..
Pikachuuu 😀
Ahahahaha, kakav komentar. 😀 Jooj, koliko me nerviraju ti Pokemoni i slični njima. :DD Caligo :*
Why? :p
Bitan je kvalitet a ne kvantitet! Imati jednog ili dva prava prijatelja u zivotu je neprocjenjivo… Jedina greska je sto svi mi imamo obicaj zvati prijateljima i ljude koji su tek puki poznanici.
vronska baš je Pikachu slatko stvorenje 😀
Caligo, hahaha, malo si se zbuno 😛
Ra, what? 😛
brusnice, baš, u pravu si. Zbog toga sam postala vrlo pažljiva s tim 🙂
Meni nešto ne da da izgubim vjeru u ljude i njihovu dobrotu. Tu i tamo naiđem na zloću, ali prođe i to, udaljiš se, prekineš veze i to je to. Nekad boli više, nekad malo manje. Ne znam šta je toliko loše što imaš samo par osoba koje su iskrene. Misliš da je kod nekog drugog bolje? Ja sam sretna sa svojih 5, 6 osoba, i sa svojim roditeljima. Svaki dan se zahvaljujem gore nekome na tome što su sa mnom i kad sam sretna i kad sam nesretna. I mislim da je poenta u tome da se zadovoljimo sa onim što imamo (mada znam da je teško, meni prvoj, evo odmah mi padaju na pamet tri stvari koje nemam i zbog kojih bi plakala sad od muke). Hoću da kažem, prestani se obazirati na neiskrene ljude. Pokušaj samo naučiti kako da ih prepoznaš, pa da u budućnosti ne nasjedaš.
Možda je izgledalo kao da se žalim što imam samo par iskrenih osoba u životu, ali nije tako. Kako i sama kažeš, zahvalna sam na onim iskrenim ljudima koje u životu imam, a posebno na porodici. Znam da ni drugima nije bolje, meni i ne treba bolje, sretna sam sa svime što imam.
Ustvari sam ovim postom htjela da se požalim kako me iznevjerio neko kome sam godinama vjerovala i kako zbog tog i sličnih iskustava teže vjerujem u ljudske namjere.
Valjda ipak treba naučiti ne mariti 🙂