my two cents

Obicno sam uspijevala da se drzim podalje od blog svadja, rasprava, uvlacenja u igrice i verbalnog nadjebavanja, pa cu nastojati da to tako ostane i sad. Ne zanimaju me vase prepirke, medjusobni odnosi, a ni misljenja koja nisam trazila. Ali, evo i jedno moje netrazeno misljenje i to cu reci sada pa se vracam da budem na blogu ono sto jesam. Neskromna ljepotica, spremna na prevaru. Vama na oci, jer ja to volim tako sve javno. Nisam samo neskromna i bludnica, nego sam i egzibicionista.
Buduci da je ovaj blog nesto kao Instagram ili bilo koja druga mreza – vidite samo ono sto vam se predstavi, o meni znate bas to, ono sto napisem i pokazem. O mom odnosu s drugim blogerima, vjerujte mi na rijec, zaista nemate pojma, ma blage veze nemate.


Ali, kad vec pisete o drugima, savjetujem vam da pisete lijepo, a ako nemate nista lijepo za reci, onda vam je pametnije da drzite prstice podalje od tastature.

Bas mi je krivo sto je doslo do ovoga da sam isprovocirana i da sam reagovala, ne volim to raditi i ovo je prvi i posljednji put. Sta da kazem, ima tih nekih ljudi koji imaju nezavidnu sposobnost da isprovociraju najgore u drugima.

PODIJELI NA
LinkedInPin It

61 comments » Write a comment

  7. Vidio sam nesto, nisam sve procitao, ali mislim da je sve neka zezancija i igra i da to nije nesto cemu treba dati neku ozbiljnost. Ne znam sta si nasla o sebi, ali ja recimo imam o tebi vrlo pozitivno misljenje. Ustvari o svima imam ovdje imam uglavnom dobro misljenje. Jer svako je ovdje insan, a insan ko insan je sa sa svojim i dobrim i losim osobinama. Ima crnila ovdje, ali eto nekako ne mislim da je to crnilo namjerno. Po nekada to prouzrokuje necija dusevna bol, ili pogresno zakljucivanje i tako.

    • Pa predstavljeno je kao zezancija, ljudi ce svasta napisati i onda kazati da se zezaju, a ti se onda sutni nogom u guzicu jer sve ozbiljno shvatas i jer si party pooper. 😁
      Gaslighting at its finest.

      Namjerno ili nenamjerno, jednom izreceno ne moze nazad. Znam to cak i ja, ona koja ljudima daje (svjesno) povoda da pricaju sta pricaju. Samo sto ne idem nikome na stetu.

  9. Ja se ne zezam, to je moje viđenje (mišljenje), samo što neko svoje kaže naglas, neko ne – valjda što nisam iskrena, već bezobrazna. Shodno tome, javno ti se izvinjavam jer je bilo neumjesno: ne mislim da si bludnica.

    • Posteno, formiras misljenje na osnovu ponudjenog. Znam sta predstavljam i nudim ljudima ovdje, znam i koji rizik to nosi, samo i dalje ne bih neke stvari izgovarala naglas pod izlikom iskrenosti. Jedna “brutalna iskrenost” kostala me jednog prijateljstva, jer ljudi misle da mogu sve svima reci, a nemaju uvid bas u svaki detalj.

      Nadalje, to je i tvoje i Katranovo pravo da me nazivate kako zelite i mislite o meni sta zelite, ali je i moje pravo da mi to smeta. Da sam htjela kalkulisati o tome kako cu ovdje ljudima izgledati, uh… pa vjerovatno ne bih ni pisala. Ono sto ovdje od sebe dam moze biti iskreno, a moze biti i samo krinka, zabava za vas i mene.

      Ne mislim da se trebas izvinjavati, ali hvala, samo zato sto taj opis mene nisam ja. Recimo da bih ja sebe prije nazvala – flerty. I volim paznju. Eto, ne moze iskrenije.

      • Zaista, ali zaista mislim da ti se treba da izvinim. Pokušala sam kod Katrana da objasnim, ne znam koliko sam uspjela i je li opravdano, a dok mislim da treba da ti se izvinim, neopravdano je. Flerty nije bilo ponuđeno, inače bih za to glasala – kill me 🤣 A, opet, ne mislim da si željna pažnje, mislim da si na nju navikla, pa te čudi ukoliko ti se ne ukazuje dužna pažnja 😅

    • Procitala sam i tvoj novi komentar kod Katrana, ali necu tamo da pisem.
      Hvala jer si pomogla da bolje razumijem tvoje vidjenje. Mozda u meni postoji i to navedeno i jos mnogo toga drugog na cemu necu djelovati, ali mi i dalje smeta da neko ko me zna samo na osnovu onog sto ovdje napisem formira tako slobodan opis mene. U ovom slucaju je to Katran, s kojim nemam apsolutno nikakvu komunikaciju. Ti si, sto mi je skroz jasno, izvukla zakljucak iz ponudjenog. Da tog epiteta nije bilo u ponudi, ne bi ga mogla ni navesti.
      Gora stvar od svega toga mi je samo sto nisam dopustila sebi da prenoci, jer sutra bih ovo izignorisala i ne bih se oglasavala na tu temu. Jer zaista, ali zaista ovo ovdje je jedan svijet, za mene odvojen od mog realnog.
      Sto se tice toga oko paznje sto si rekla – u pravu si, imala sam dosta paznje kroz zivot, narocito muske, pa sam naviknuta na to. Mozda je i trazim, nesvjesno, ali sigurno je ne ocekujem.

      I kad smo kod toga, Tramvaj i ja se znamo privatno i to dosta, dosta dugo. Nasa komunikacija ima svoj fundament, slobodno to tako mogu reci.

      • Ako mene pitaš, mislim da te Katran ne vidi tako: pustio nas je da se ogledamo u vlastitim komentarima, ima taj metod; s razlogom su postavljene i negativne osobine, inače ne bi imalo svrhe.

        I ako mene pitaš, kviz ne bi trebao biti kalkulacija nego poziv na introspekciju, tako sam ga ja doživjela.

        A da ne tricky, tricky je.

          • Je tricky.

            Evo, sad razmišljam, možda sam ja i “strah”: pa iz straha da neko/nešto ne budem, kažem da jesam (obrambeni mehanizam). A možda i nije. A, možda.

      • A, što insinuacija na tatu?
        Šta to znači?
        Dokle to vodi?
        Gdje je utemeljenje za insinuaciju na tatu?
        Da li to znači da osobe starije od tebe ne smiju biti korisnici Bloggera i pisati?
        Da li to znači da muške osobe starije od tebe ne smiju biti korisnici Bloggera i pisati?
        Šta uopšte znači da ti može biti tata? Pa može, ali ti imaš svoga tatu. Dakle, to što znamo da ti on nije tata, a ti ipak kažeš da ti može biti tata insinuira da ovdje govorimo o nečemu protivprirodnom?
        Zašto je Katran kriv da bi mu bile prišivane ovakve kvalifikacije?
        Zato što je tako lakše – najlakše je to sve istovariti njemu?
        Ako je lakše, zašto je lakše? On je osoba kao i svi mi – ima srce, um, dušu? Ali, eto, on može biti (protivprirodan) tata.

        Baš bez veze.
        Zamisli da neko tebi sutra, kada uđeš u godine, ispostavi tako “a može mi biti mama”, a ti samo pisala svoj post i tuđe pretpostavke i projekcije presudile da završiš kako možeš biti mama nekom malcu. Znam da to možeš zamisliti. Kako bi se osjećala?

        • Zato sto ocekujem od osobe koja je zrelija od mene da se ne bavi takvim stvarima na osnovu povrsnih pretpostavki.

          Moze mi biti tata – vjerujem da je skoro toliko stariji od mene, samo zato.

          Zasto sam ja kriva sto su meni prisiveni ovakvi epiteti? Samo zato jer pricam s nekim kako pricam, a neko drugi misli da sam zbog toga nesto sto nisam? I meni je to bas, bas bezveze i nimalo mi nije kul i zabavno.

  11. Kakvim stvarima? Da piše svoj post koji je zanimljiv? I veoma dobar? I veoma koristan, na koncu, da vidimo pravu razornu snagu pretpostavki i projekcija?

    Zar je Katran kriv što su tebi prišiveni ti epiteti? Da li ih je on prišio? Zašto je sada najlakše da on bude krivac za nešto za šta nije krivac?

    Slažem se da nimalo, nimalo, NIMALO nije cool i zabavno, ali kako je Katran sada kriv za to kako ljudi percipiraju (ako uopšte percipiraju – ja ne!) tvoj razgovor sa nekim?

    Izvini što sam uporna sa ovim, ali je zaista totalno nelogično.

    • Ja sam sasvim jasno i iskreno rekla, posebno u komentarimu Rari, da sam svjesna sta nudim ovdje i da sam svjesna koji to rizik nosi. No, da li sam ja ZAISTA igdje ikad pokazala ili napisala da sam spremna na ono o cemu se pise? Sta svi znaju dalje od toga? Jedno veliko nista, pa opet ljudi imaju petlje kaciti drugima takve epitete, pa nekakve koke zeljne paznje, pa nekakvi mamini sinovi, zlobnici, nasisti, pokondirene tikve… cekaj malo, ko je on da to prisije ikome ikad? A nije pisao bezveze, imao je nekog u mislima, pa eto mozda i nije mene imao za ovu bludnicu, ali nekog je imao. Na osnovu cega? Nekoliko postova i komentara? Prisio ih je nekome.
      Jedna zrela osoba, ostvarena nadam se.

      • Dobro, ok. Ovo već možemo podvesti pod argumente iz tvoje perspektive i tome neću protivrječiti. Imaš pravo na nju (perspektivu), kao i svi mi.
        Nije mi se dopalo ono za tatu jer za sobom vuče loša značenja i na to sam i reagovala.
        Hvala ti što si mi to dozvolila.

        • Moj “tata” komentar bio je samo u smislu starosne razlike, nikako se nije odnosilo na to da nema pravo da pise i izrazava se kako zeli. A i to za starosnu razliku ne mislim pogrdno – vise u smislu da od starijih od sebe ocekujem i vecu zrelost i mudrost.
          Pa taman i da mi je rekao da sam bludnica i prstom upro u mene, to je njegovo pravo i s nekim razlogom ima to misljenje. Pogresno, ali ga moze imati. To je ta perspektiva o kojoj pricas. Sto dalje ne znaci da ga treba i napisati, hajmo malo senzibiliteta, evo kao sto sam i ja pogrijesila s “tatom”.
          Tata je, eto, priznajem, bio afektivan i nepromisljen komentar.
          A losa znacenja za sobom vuce vecina epiteta navedena na nj blogu, ne mislis li? To je ok jer je ‘igra’?

  12. Jos jedno javljanje i necu vise.
    Molim…procitati “igru” blogera na ciju se igru ovdje referisu blogerasi.

    Jedni to ne prihvataju jer ljudska etika tu igru ne podnosi.
    Drugi ga oblikuju u “Gospodina” ili sta vec njih imresionira i tako prihvataju “Gospodinovo” misljenje.
    Treci prihvataju njegovo misljenje kao sopstveno a potom se ispricavaju.Ljudi smo i neka ih .Meni ne mogu stvoriti mrznju ali …zato se bolnim osjecam jer ne mogu vjerovati da bez navoda cinjenica se moze stovati predrasuda kao sto to neko cini.

    -“Gospodin” objasnjava svoje “gospodstvo” ovako:
    >> Onostrano i prožimanje su rijeci koje neki bloger konstantno koristi, a izmedju ostalog taj tip je ohol, podal i zao, a ja sve ukomponovao u onostrano prožimanje krkanluka😊<<'

    Ovo mu je odgovor jednoj blogerasici koja je pitala "sta je Onostrani krkanluk"?
    Hvala na dodijeljenom prostoru.

  14. Nije zajebancija ako se samo ja znalački smijem [3].

    I zaista je alarmantno što o nekima postoje ti neki epiteti koji bi se prišili tako lahko a koji su krajnje maliciozni, malograđanski i bez povoda. Uz to ja sam gospodža, a vi ste papci i ja vam to mogu reći. Strahota.

    Tako puno grijeha nakupljeno džabe.

  15. E moja kono, ti si još dobila izvinjenje, ne znam šta se žališ 😁
    Meni šipak, a zamalo i ja iz istih usta bila kao i ti…valjda što smo iz istog komšiluka bile 🤣
    Pretpostvaljam da su kod mene sporne on pjesmice ljubavne…ne znam šta bi drugo, znaš me 😊🤣

  16. Svako ima pravo na vlastitu percepciju i svako moze shvatiti okruzenje samo u visini vlastitog dometa. Najbitnija stvar u svemu je kako covjek sam sebe vidi. Kad je covjek u sebe siguran, ko jeste a ko nije, ne doticu ga toliko rijeci drugih, osim kad su to najblizi ljudi u pitanju. Niko ne zivi medju tvoja 4 zida niti u tvojoj dusi da znaju stvarnu prirodu stvari. Tvoj zivot, tvoja stvar.

    • To si apsolutno u pravu, ne mogu reci da se ne slazem.
      Ali, zasto ja onda nemam pravo na svoju pericepciju o onome ko ima svoju pericepciju o meni? Ne dotice mene naziv koji mi je dat, dotice me ljudska oholost i sloboda da misle da mogu tako pricati o bilo kome, a da im se pri tome na to ne ukaze. Nece da moze.

  17. Vangelis, pošto sam vidjela da ti se tamo kod Katrana dopalo kako ja razmišljam, sad ću ja reći tebi da se meni dopada kako i ti razmišljaš.
    Još da dodam, za ono sto ne vidjeh kad sam maločas ostavljala komentar, vezano za pominjanje katranovih godina, bez obzira u kojem kontekstu, nije bilo nikako prikladno, ali, na kraju je i moja kona sama rekla da je sve bio afekt, a Katran je, sigurna sam, sve postavio kao igricu u kojoj smo se trebali zabaviti svi.
    Helem, mir- mir mir – niko nije kriv..

    • Evo, prenocilo mi, pa se i dalje pitam – zasto moj komentar za godine nije bio prikladan, mada jest izrecen u afektu, a njegovi komentari su prikladni? samo zato sto je on svoje nazvao igrom? Pa i ja se, evo, igram. Jesam li sad manje bezobrazna?

      Eto izuzmimo mene i epitet za koji ja mislim da mi je dodijeljen, da li stvarno sudionici “igre” misle da je uredu drugima davati onakve nazive i pri tome reci, pa ja se samo igram? Sta si ti, psiholog u pohodu na socioloske eksperimente?

      Za svaki od onih naziva imao je nekog na umu. Mozda ne mene za ovaj za koji mislim da jeste, ali imao je nekog i vecina je pogrdna. To nije odlika gospodina, kako doticni sebe naziva, nije odlika ni jednog “tate”, starije covjeka, formiranog (na sta sam isla s epitetetom tata). Kakav bi svijet bio kad bismo isli okolo i propisali svima u lice sve sto mislimo o njima? A pri tome o njima znamo samo fragmente, ono sto su nam ti ljudi na kapaljku o sebi dali.

      Da li je njegov zivot od sinoc bolji zbog njegovih rijeci? Da li je drugim ljudima ucinio uslugu i neko dobro time? Da li je doslo do generalnog poboljsanja odnosa i imamo li neke koristi od napisanog? Nista od ovog nije potvrdno i to nikome ne daje za pravo da ide okolo i pise svoje frustracije. Jer mislim da jeste i neka frustracija u pitanju. Ali, on se samo igra.

      I ja se samo igram.

      S vama ovdje, no hard feelings. Zapravo, evo upravo sam rekla sve sto sam htjela i no hard feelings at all, ja sam svoje izbacila.

      • Sve što se sinoć dešavalo na Katranovom blogu ja sam doživjela kao zezanje, iskreno. Zato sam sebi birala i pripisivala najbolje osobine – jer mi je sve to djelovalo kao igra u virtuelnom prostoru, nešto što nema dodira s onim stvarnim, stvarnim. Jer realno, nemoguće je znati kakvi su ljudi zaista, samo na osnovu ovoga što vidimo ovdje, kroz ekrane, kroz slova.

        Godine su mi, eto, jedino bile nešto što mi je djelovalo kao da ipak zadire u stvarnost. I zato sam baš njih pomenula – jer su jedine bile koliko-toliko “opipljive” u tom moru virtuelnih šifri, nadimaka i utisaka.

        • jasno, to je tvoj dozivljaj svega i to govori o tebi i tvojoj neopterecenosti sobom i situacijama oko tebe. divno i pohvalno. ja nisam tolika osoba, ispada tako, ne ljutim se zbog toga cak ni na sebe, uvijek ima prostora da se izgradjujemo i ucimo na greskama.
          meni se i dalje ta “igra” ne svidja i mislim da nije donijela nikome nista dobro, a ako nije, onda joj je poenta promasena.

          • Ja nisam “tolika” osoba, samo sam rekla svoj doživljaj. 🙂
            Eto vidi kako sam reagovala na ono što je meni rara htjela prišiti..jedostavno me ne tangira tudje mišljenje, osim ako dolazi od meni bitnih osoba 🙂

  20. Ja tebe nigdje u svom postu nisam spomenuo, jedino sam dao odgovor Selini kada je pitala za tebe, a i u tom odgovoru sam naglasio da se ne odnosi na tebe, i nigdje drugo te ne spominjem.
    Mada sam mislio da ne otkrivam tajne, mislim da sam duzan tebi jednu da otkrijem.
    Kada sam pisao post nisam mislio na tebe, napravio sam gresku i zaboravio sam potpuno na tebe. Tako da mozes biti sigurna da se nijedan opis u mom postu ne odnosi na tebe.
    Izvinjavam se ako si dozivjela bilo kakve neugodnosti zbog mom posta, ali vjeruj da mi nisi bila ni na kraj pameti.
    Puno vas pozdravljam i želim svako dobro

    • Hvala ti na iskrenosti i objasnjenju, znaci mi to. Shodno tome izvinjavam se i ja tebi na ovakvoj reakciji. Kako sam rekla Rari gore, trebala sam pustiti da prenoci, sigurna sam da bih onda sve izignorisala. Nije greska sto me nisi spomenuo, ti i ja bas i nemamo komunikacije i odnosa na blogu, pa je sasvim logicno da me ne spominjes i ne smatram to propustom.

      S druge strane, i dalje mislim da bez obzira sto nisi precizirao na koga si mislio u svojim opisima, dosta njih je nekorektno, mozda se mogu usuditi reci i, pomalo, otrovno jer to jeste tvoje misljenje o nekim ljudima. Vecinom o ljudima koje znas samo na blogu. Neizbjezno je da stvaramo misljenja na osnovu ponudjenog, nismo meleci, ali ne moramo to misljenje uvijek i prezentirati. Kako rekoh, koje je dobro i za koga u tome?

      Svojim izvinjenjem si mi potvrdio ono sto sam vec sinoc mislila da trebam uraditi – pustiti i ne obazirati se, ali nisam ni ja iznad svojih ljudskih poriva.
      Jos jednom hvala, prihvati i ti moje. Sve najbolje.

Komentariši