Mi smo braća poderanih gaća

Došla meni moja Žena jučer. Sve pet, sve haj, i ja taman kontam, vidi, džaba sam se sekirala, nisam baksuz za blogere, nije se razboljela (kao Locka), nije slomila ruku (kao Rebuilded), preživjet će do sutra (danas) kad bude vrijeme da je bezbjedno ispratim kući.

Vratimo se sada na sinoć.

Moja hrabra žena meni predloži da pogledamo neki horor u duhu petka 13. Veli da se boji horora i da ih ne vole gledat, ali tu sam ja uz nju, njena superžena, da je čuvam od svih zala i nemani što vrebaju iz ekrana. Skinemo "Egzorcizam Emily Rose" i moja žena se na prvi vrisak pokri preko glave i mene obavijesti da bi ona spavala, pa eto, ako bih ja mogla, kad odgledam, da joj ispričam šta je bilo. Tako nekako i bi, samo što ne bi tako ni blizu. Ja jesam odgledala film, ali na svaki moj pokušaj prepričavanja filma uz sočne detalje ona me prekidala. Toliko o tome.

Jutros ustanemo, a ja budem vrijedna pa joj skuvam kafu, napravim sendvič (dobro, uštipke), lepo ugostim i zadovoljim je. Na sveže mleko miriše dan, ptice pevaju na sav glas…
Kad… razboli se moja Žena. Ma nije se baš razboljela, al’ je bila hasta. Kuku lele, hvatam se za glavu, proročanstvo je ostvareno! Blogeri zaista padaju oko mene! Razletila se ja oko nje, drž’, ne daj, čak joj dovedem i novu Ženu (što me s njom bešćutno zamijenila), sve uradim da joj bude bolje. I bi joj bolje.

Onda smo nas tri (ko pravi trojac) vesele i cvijetne, mirisne i lepršave izašle na jedan fotosešn na ovaj lijepi, sunčani dan. Ja sam pravila krune od tratinčica, kitila svoju Ženu i njenu Ženu, moje Žene Ženu i mi smo se slikovavale i dan ispade dobar na kraju. Ode mi blago bolešljiva, tačnije pod strepnjom da je privremeni oporavak ne popusti, a njena Žena i ja, s rukom pod ruku, se rastadosmo njojzi iza leđa. Nije, bona, Ženo, šalim se.

Pitanje jedno ipak osta: Je li kletva, zaista, prekinuta ili je to do druge Žene?

Raspoloženje: Neno Belan feat. Đavoli – Sunčan dan