Baš mi bi nešto toplo oko srca kad sam vidjela kako je Vronskoj drago što sam se javila. Dobih poleta baš za ovaj post. Lijepo je kad neko voli da ste tu, makar pisanom riječju. I Lockica mi danas reče da bi neki ljudi voljeli da me češće čitaju. Hvala svima koji tako misle.
A mogu da potvrdim sve ono što je Vronska rekla u svom zadnjem postu – nekad smo ovdje dolazili da se družimo, neopterećeni nezrelim glupostima. Jedva smo čekali prokomentarisati ovo što drugi pišu, nestrpljivo iščekivali postove…
Jedan od razloga zašto više ne pišem je i taj. Nije to više to. Jedan po jedan od mojih favorita su prestajali da se javljaju, a osim toga i život je krenuo u nekom drugom smjeru. Ponoviću to ponovo, iako je već znano; meni je jako teško bilo izgubiti naviku redovnog pisanja. Nakon 6-7 godina, pisanje bloga postane dio osobe i kao sa svakom drugom navikom, teško se odvikava.
S vremena na vrijeme dobijem želju podijeliti misli ili ih samo zapisati da ostanu zabilježene, radi uspomene. Radila sam neko vrijeme to na drugom mjestu, ali nije to kao ovdje. Iako sam i tamo upoznala divne djevojke, nikad to nije bilo to.
Iskreno, ne znam ni o čemu bih pisala više. Neke stvari sam naučila čuvati i za sebe. Ponekad sreću može pokvariti sama činjenica da nije čuvana kao tajna. Tužno je to tako, ali se često pokazalo kao istinito. Dobro je, hvala Bogu, biće i bolje. Ono što nije dobro treba ostaviti iza sebe. Naučila sam praštati. Mislim da sam sama sebi dokazala koliko mogu voljeti. Naučila sam šta znači imati prijatelje, šta znači imati lažne prijatelje… to posebno boli.
Prije bih o tome odmah došla pisati ovdje, sad… nije mi svejedno, daleko od toga, ali sam naučila i puštati. Ne treba se trovati negativnostima i ljudima koji se samo pretvaraju da vam žele dobro, makar vi imali žarku želju u lice im reći sve što ih sljeduje. Naučila sam biti zahvalnija i to nikad ne smijem zaboraviti.
Možda ću sada da zvučim patetično, ali ljudi koji vas vole i cijene na bilo koji način, daju vam snagu i polet. Kao meni Vronskin post, Lockicino javljanje i još mnogi, mnogi drugi na druge načine. I hvala im na tome.
17 comments » Write a comment
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Nema kraja mojoj sreći. 😀 <3
evo i ja šaljem mahanje, iako ranije ga nije bilo, al čitala sam 🙂 piši 🙂
Dobrih blogova je ionako malo, stvarno je šteta kada samo “nestanu”..
Zato, welcome back :))
dakle, sad vise ne ides? 🙂
vronska, :*
selinak, hvala, mašem i ja tebi. Valjda ću biti malo redovnija. 🙂
Različak, prava je rijetkost sada naći kvalitetan blog, a možda smo mi samo i prerasli sve to. Hvala 🙂
kurtizMama, ne bih ništa da obećavam. 😀 Samo ću reći da ću nastojati pisati malo redovnije 🙂
mas neki dan sam te pominjao jednoj blogerki, bas ti i raskoljnikova falite ovdje i primjeti se..
Ih, nisam ni znala da sam toliko traga ostavila 😀
izgleda da jesi 😀
Vala drago mi je da si ponovo tu, nesto najvolim citati tebe onog Muska sto je otisao, i onu Lockicu sto se duri 🙂
Ma ko ti si nam redovna 😛
Pa jesam ali na blog.hr ovdje nesto bilo pokvareno i ja otisla tamo heheh 😀
Old habits die hard 🙂
hajd sta si se tu raspekmezila sad 😛 cojk ti malo laze ti odmah povjerujes 😛
Malena, pa daj link 😛
Krejzi, istina živa. 🙂
LoKa, aj doviđenja! 😛
vidi sto zna kako da me zove 😛
Morgic moj dragi(dobro,,,ne mislim na zaduzenje bankovnog morgica i ne hujaj…znas)…reci mi: Bila si ili nisi bila ,onim sto si htjela,dok si Rode pratila i sebe u nima svila??
Pitam jer…jer bih htio da te vidim onaj…da me dojmis sretnom kao prelijepog(ovo je car patetike al haj..nema veze) poznanika
To je ok??
I jos nesto…jes me izbrisala il’ tek slijedi brisanje…:)))
LoKa, je l’ nisi? 😛
Gostu, a da mi se predstaviš? Pošto ja stvarno nemam ideju ko si, pa mi je zbog toga teško i odgovoriti ti na pitanja.
A sretna sam, ako je to pitanje, sretna s onim i s kim i s čim želim 🙂