Life as we know it

Ima haman i pola godine kako sam upoznala jednu osobu koja mi danas mnogo znači. Ta osoba ne misli tako, zapravo misli da mi ništa ne znači i da mi nije stalo do našeg prijateljstva, ali to stvarno nije tako. Ja samo ne znam uvijek na pravi način pokazati da mi je stalo.

Ipak, ta osoba je bila tu za mene i više nego što želi da prizna, iako bi uvijek tvrdila da mi nismo prijatelji i da to nije tako blisko kako ja mislim da jeste. Malim stvarima je pokazano koliko ja toj osobi ustvari značim i drago mi je što imam nekoga za koga mislim da bi me zaštitio čak i onda kad tvrdi da ne bi. 😀

Večeras, a kao i mnogo puta do sad, ta mi osoba govori stvari koje imaju savršenog smisla, ali koje meni malo teže dolaze do mozga. Shvatih, pak, večeras, da je to zbog jednostavnosti savjeta te osobe. Ta osoba ne voli da priča puno i nervira se kad ja dižem frku oko stvari koje su prolazne. Tvrdi da to nije onako kako ja mislim da jeste.

Večeras sam po prvi put shvatila da je ta osoba imala pravo u mnogome što se već desilo. Bilo je onako kako je rečeno. Uputi mi jednu opasku s kojom se ja ne mogu pomiriti. A realno, baš ima smisla. A ja uvijek vjerujem da baš ja mogu mijenjati svijet. "E, ne mo'š!" , sad bi dotična osoba rekla i bila bi u pravu.

Pitam se, šta bi bilo da ta osoba voli više i detaljnije da priča, za nas koji ne kontamo sve na prvu? I šta bi bilo kad bih ja, konačno, počela da prihvatam stvari onakvim kakve jesu, te kad ne bih mislila da svi ljudi razmišljaju baš kao ja? 🙂