Kad sam bila mala imala sam slabu, tanku kosu. Toliko sam "bolovala" za dugom kosom da sam nosila neke marame s resama na glavi, samo da se "vrtA". Plakala sam uvijek kad bi me trebali šišati i dopuštala sam da me šiša samo tata. A tata fino makaze za papir u ruke i sjec, sjec. Uvijek sam izgledala ko dječačić zbog tih frizura. Još su mi oblačili hlače na tregere i majice s kragnama. Uvijek sam, izgleda, bila tatin sin. 😀
U Njemačkoj smo bile bez tate i jedne večeri je došlo vrijeme da me šišaju. Trebale smo ići na neku proslavu, nešto. O frizeru nije bilo ni govora. Bojala sam ih se ko zubara. Vriska, plač, histerija, jok frizer. Ne znam ni ja čime su me podmitili, ali ošiša mene rodica Sanja. Nije tata. Začudo, osjećala sam se u redu. Nije me povrijedila, nije me unakazila, sve je bilo sasvim u redu. Od tad me mogao šišati ko je htio. Tad su me prestali šišati ko dječaka i moja koja je napokon narasla. Imala sam kosu da se "vrta".
Raspoloženje: Nina Badrić – Kosa
“Toliko sam “bolovala” za dugom kosom da sam nosila neke marame s resama na glavi, samo da se “vrtA”
što mi je ovo poznato:)
hahaha, zar i ti ili neko tvoj? 😀
ja, naravno.
nekada su se, za vrijeme mog djetinjstva jako cijenili ručni radovi – pletivo, heklarija i vez. starije žene su se đorale s mustrama, bodovima, vunicom, koncima i magazinima istog sadržaja.
da ne širim sad dalje priču – izvini, ponjelo me sjećanje – imala sam 2 divna šala od svilenog debljeg konca, zlatni i ljubičasti (više mi je odgovaralo da budem plavka:)). oba su imala duuuge rese, onako ravne i žilave… ubile se za frizure:). tada sam vezala svoj prvi rep, pletenice i zamahivala “kosom”.
p.s. mene su šišali kao Lokicu do IV razreda… a htjela sam frizuru Nede Ukraden. ipak je presudila Kim Wild.
🙂
i ja sam bila Lokica:)
jooj i meni je bila tanka kosa, i govorili mami da me stalno sisa…i ona me bogme stalno siskala, i sad gusta da gusca ne moze bit…pretjerala bome 😀
a i u tebe vala je sad gusta 😀 vrtaj je hahah
babba, čak se i ja sjećam tih ručnih radova, a mlađa sam od tebe, ja mislim. Moja rahmetli nena se s tim zabavljala. 🙂
hahaha, istu stvar sam i ja radila. Kod mene je bila nebesko plava marama. I sjajna. 😀
Ma ja sam bila klasični dječačić. 🙂
sanjalice, svi smo mi Lokice. 😀 😛
Locka, kod tebe je mnogo gušća nego kod mene. Kod mene je amo napuhana i debela dlaka, pa se čini da ima i kose puno, a nema baš previše. 😀
Vrtam, vrtam. 😀
Evo se i ja pronadjoh. Do petog osnovne sam bila ko djecacic i patila za dugom kosom, srecom sam nosila mindjusice pa niko nije pomislio da sam decko. 😛
Vidiš, na to sam zaboravila… ja sam naušnice nosila on/off i u petom razredu me ponovo ošišaju na kratko, jer sam hjtela modenu frizuru kao kod rodice. Frizerka me ošišala na mušku, nije znala šta radi i onda mi je jednog dana teta u školskom dvorištu promrsila kosu i prokomentarisala kako sam sladak dječačić. 🙁 😀