Jedan dugi post da imate šta čitati dok sam na putu

Kad me ne bari jedan momak, po nekom čudnom zakonu univerzuma, ne bari me nijedan. Ali po još čudnijem zakonu tog istog univerzuma, kad me bari jedan, odjednom me bari i sto jedan.

Na Facebook-u obično ne dodajem i ne prihvatam, na listu prijatelja, ljude s kojima nisam barem jednom u životu razgovarala. Imala sam svakoraznih, pa sam se svih kutarisala. Šta mi ima cunjat po profilu neko nako. Helem nejse, nije to poenta.

Neku noć dodaje mene dotični E. Samo dvije osobe su nam zajednički „prijatelji“. Ostavim ja njega malo na čekanje, haj’ šta fali, nek se malo pati, nek konta što li ga nisam prihvatila. I tako ja i zaboravim na njega. I u neka doba se ja sjetim i prihvatim ga. Ma kontam, šta ima veze, obrisaću ga svakako kasnije.

Kad, nije prošlo ni pola sata, šalje on meni PP, samo što ne plače od sreće što sam ga prihvatila. Gluho bilo, kontam, možda sam i poznata, a da ne znam. Veli, on mene odavno „čeka“ i jednom me još dodav'o, a ja nisam htjela da ga primim, je l’. Vidio ti on mene kod jaranice na slikama i aman, zaman mor'o je da me doda. I kontam ja kako je baš sladak s tim ushićenjem, baš mi lijepo hrani ego i meni nije krivo. 😀

I počeli se mi nešto dopisivat bez veze, meni malo i podosadno, ja bih išla spavat, ali me on ne pušta. Sve mi neke pjesme šalje, razvez'o o muzici ko da nam je 17 godina. Kažem ja njemu, saš ti vidjet šta je muzika. I onda se i ja malo folirala. U svemu tome meni čak postane zanimljivo i hajd pređemo ti mi na chat. To smo mi sad ko izašli na virtuelnu kafu. Tek tu ja nanjušim da on nije baš sav svoj, ali ipak je nekako zanimljiv sagovornik. Pričljiv, taman po mom. Ali, nešto mi smrdi, sve kontam saće nešto reć’. I tako mi nešto pričali, kad ti on meni poče nešto mene hvalit, kako sam divna i krasna i divna i krasna, poče nešto o bivšoj, pa poče sebe hvalit kako je on svakoj curi bio najboljši momak (hahahahaha) i kako vole hodat vani i po prirodi i tako. I tu me uze. Na priču, je l’. Onda ja njemu nešto pričala sentimentalno i sad ja hoću da idem. Kad ti on meni veli kako sam ja super, ali jednu stvar koju sam rekla (nije bitno koju) ne bih trebala govoriti momcima koji me bare, jer to će ih odbiti. Meni smiješno, mislim jes’ me briga. Nije da bih se ja sad njemu pustila da me zbari. I doda kako je njegov sljedeći dolazak u Sarajevo već bio rezervisan za mene (kad prije?!), al’ sad se predomislio. Haj’, rekoh, dobro, šta ću ti ja. I poče on nešto peljat, meljat i odem ja. Haj’, kaže, dođi i sutra na chat. A meni nema veće pegle na FB-u od onog chata. I ne dođem ja sutra.

Vidim ja sutra on meni poslao PP, al’ meni mrsko odgovarat. Opet on pošalje, a ja samo nako kutroazijski odgovorim.

Kad sinoć meni jedan dobar drug pošalje isto PP, a pošto FB nešto kaki, ja ne mogadoh odgovoriti nego uletim na chat da mu kažem da je rospija i da sam došla da odem. Nisam ni dvije rečenice s njim razmijenila, kad javlja se E. sa linkom pjesme koja ima naziv: Puno ljubavi. Rekoh ja njemu, nema ljubavi, nemam ja vremena za to. Ja to, ko ne bi l’ on skonto da se ne mislim zadržavat. Kad poče on… Poče! Đe sam ja vazdan jučer! ‘Mal ti ne rekoh! Veli, prič'o mi sa drugaricom na čijoj me slici vidio. Pitam šta priča ona, kad krenu opet val komplimenata i hvale na moj račun. A meni vala više i ne laska. Pretjer'o je. Ne volim, brate, kad neko nema mjeru. Pa nisam Afrodita. Eto, sve što mu je rekla samo je potvrdilo već njegovo viđenje mene. (Ma koje crno viđenje, pričali smo ukupno dva sata!) Opet poče pričat o dolasku u Sarajevo zbog mene i kako je on već dogovorio s drugaricom da nas troje izađemo.

On sve tako priča, a nema pojma kako mene nervira kad neko planira bilo šta za mene. Rekoh ja njemu, vidjećemo. Zamislite vi, ja sve već pomalo hladna i suzdržana, još sam mu onu noć ranije rekla da znam bit bezobrazna, a on ništa ne konta. I ne znam kako dođe do toga, kad reče on nešto zbog čega se meni javio onaj osjećaj noć-dvije prije da tu nešto smrdi.

Kaže ti on meni nešto u stilu kako on zna da ćemo se mi upoznati, kako on zna da ćemo se mi voljeti, bila ja njemu cura, ne bila, mi ćemo biti pravo bliski. Meni se samo okrenu želudac. Rekoh ja njemu: „Nemoj tako pričat, plašiš me.“ On ništa. Samo stavlja ovaj smajli – 🙂 koji u mom virtuelnom rječniku znači da je neko sarkastičan, da se podsmjehuje, ruga, nešto smjera… ma znači sve osim da se taj neko zeza.

Nije prošlo malo, a on meni opet niz komplimenata i veli kako on ZNA da sam ja potencijalna majka njegove djece! Kuku meni, kako ja privučem ove pacijente! Pa „zna“ me ukupno 3 sata!

Opet ja njega upozorim da me plaši i da pazi šta priča, ali već ja znam da ću ja njega dobrano izbjegavat.

Drž’, ne daj, ispitujem ja što se on tako ponaša, kaže eto, njemu predivno s menom pričat, on misli da bismo mi satima mogli i o deterdžentu, eto, ja sam tako divna sagovornica, pravo komunikativna i zabavna i inteligentna, a on nije Bogzna otkad s nekim tako pričao. How sweet. Not.

Velim ja njemu da sam ja ‘nako prilično komplikovana i da on ima pomalo pogrešnu sliku o meni, te da sam ja ‘nako zbrkana ličnost, emotivno osakaćena i poremećena i da sam ja samo na prvu divna. Ja to malo velim i da ga udaljim, a malo i što je istina, al’ on veli kako nema veze. Kontam ja, pa ti si još gori kad nema veze.

Nije prošlo malo, kad eto ti još jedne izjave za anala. Kad dođe naredno ljeto mi ĆEMO IĆI na more, on i ja. Ne mi bismo mogli ići, nego mi HOĆEMO ići, i ići ćemo stopom i ponijet ćemo samo po cvaju i biće nam super. To bi bilo pravo romantično da on mene zna makar koji mjesec. Ali, pošto me zna, odnosno „zna“ tek koji sat, meni je to zvučalo pravo sajkotik. Ja se sad počela samo smijat. Šta ću. Vidim nije normalan. Ili huda nema grama iskustva sa ženama. Ko bi ga znao. Mislim, nije da nisam i prije vodila slične razgovore sa momcima, ali uvijek se znalo da se zezamo. I to me zabavljalo. Sa takvima sam „išla na more, udavala se, djecu rađala, imala vikendice…“. Osjeti se i zna se kad se čovjek zeza. Isto tako ja osjetim i znam da se ovaj ne zeza.

I tako. Ja ću sad njega izbjegavat jer ga se bojim. A što je najtužnije, baš je simpatičan i visok i elokventan i haman da smijem reći i pametan, ali nije sabr'o sve ovce.

A vezano za uvodu rečenicu ovog predugog posta (jer drugačije nije moglo), sad me odjednom „bari“ i onaj od koga sam to najmanje očekivala. Ja se samo nadam da se moj dragi, dugogodišnji drug zeza… 🙁