Tebe je tako lako zaboraviti. Potrebno je samo puno truda, puno svega što me odvraća od spomena na tebe (a to je sve) i eto ga!, daleko si, kao i vrijeme između nas. Tebe se tako lako sjetiti. Mnogo lakše … Read more →
Ti si moj Henry Miller. Moj John Mayer, moj Hank Moody. Moja si suprotnost, ravnoteža, želim se boriti protiv tebe, želim te voljeti svime što posjedujem, rasparčati tvoju realnost mojom djetinjom maštom. Želim se utopiti u tvom mraku, opijati se … Read more →
Baš je srce blesavo. Taman sam bila zaboravila na tebe (dobro lažem, nisam, ali sam značajno manje razmišljala o tebi) i onda i ne želeći to, čujem nešto o tebi, i moje ludo srce počne da se puni nadom, snovima, … Read more →