Nekategorisano

Kada sam bila darkerica (a to je bilo negdje od 15. godine do 21., 22. možda), mislila sam da ću uvijek ostati takva, i uvrijeđeno bih reagovala na komentare da je to samo prolazna faza, jer, zaboga, to je stil života i šta oni znaju o tome. Danas sam mračna samo iznutra (ha ha ha). Nekad sam uživala u tuđoj djeci, mogla sam se igrati s njima satima. Sada je to malo drugačije i ne raduje me da nečijem djetetu budem babysitterka kada mi dođe u goste, a da ne pričam koliko me nervira cika i galama tuđe djece. Kada […]

Svako ko me malo bolje zna, zna i koliki sam zaljubljenik u filmsku muziku. John Williams, James Horner, Danny Elfman, John Powell, a naročito Hans Zimmer (moj omiljeni) su neki od kompozitora filmske muzike koje naročito cijenim i volim. Ponekad se toliko unesem u tu muziku da bih za svaku situaciju u svom životu imala već unaprijed odabranu kompoziciju. Soundtrack filma “P.S. I love you” jedan je od rijetkih, ako ne i jedini čija me svaka nota dodirne (ovo baš zvuči patetično) i ako bi moj život imao soundtrack, onda bih voljela da zvuči baš tako. Nije Hans Zimmer, ali […]

Kada je hrana u pitanju, pravo sam škrta. Tačnije, kada je u pitanju hrana s mog tanjira. Zaista ne volim da dijelim hranu, osim ako ja sama ne ponudim i ako više nisam gladna. Iako, čak i nekada kada ponudim, to uradim samo iz kurtoazije, a ne zato što želim da dijelim hranu. Znam da to nije lijepo, ali nije lijepo ni kada te ugrize gladna osoba kojoj uzimaš hranu s tanjira, pa zar nije bolje igrati na sigurno? Priča mi momak sinoć kako mu je trudna kolegica na poslu uzimala hranu s tanjira. On je to pričao u šaljivom […]