Nekategorisano

Za razliku od, recimo, moje sestre, koja nikad nije sama i vazda je okružena nekim ljudima, što prijateljima, što onima koji to baš i nisu, ja nikad nisam bila žena naklonjena ljudima. Imam ja ko nekih prijatelja, a one prave, s kojima se ko malo češće i vidim i čujem, mogu nabrojati na prste jedne jedine ruke. A nešto mi više i ne treba. Čak i ti moji prijatelji znaju da ja baš nisam od onih ljudi koji trče i zivkaju da se vide i čuju svaki drugi-treći dan. Sudeći po njihovom održanom postojanju u mom životu, oni to razumiju […]

Da mi je znati šta misle oni koji odu u javni WC (evo, npr. kolege na poslu kada odu u WC ovdje) i pri tom ne puste vodu poslije obavljene nužde? Je li misle da će to neko drugi za njih uraditi? Ili radnja puštanja vode bude fizički onemogućena od silnog posla koji obavljaju, pa ne mogu ruku podići u visini vodokotlića da pritisnu tu polugicu? Recimo da nekad i zaborave, ali ne možeš zaboraviti 6 od 10 puta. Ili ih mame kod kuće nisu učile da je lijepo i po bontonu, poslije izbacivanja svojih tjelesnih izlučevina, pustiti vodu, da […]

Jedna od stvari koje me izbacuju iz takta jeste kada me neko prekida u jelu. Naoštrim se ko bijesna džukela (ali u sebi) i spremna bih bila ujesti. Jasno je, čini mi se, uostalom, i Bogu i narodu koliko sam vezana za hranu i koliko pažnje pridajem oko pripravljanja, konzumiranja ili dijeljenja iste. Često ljudi i ne znaju da prekidaju, ako zovu na telefon, npr., pa u tom slučaju umjesto da se nerviram mogu, jednostavno, da se ne javim. Na poslu, osim ako ne pobjegnem u mišju rupu, mogu da zaboravim na to da ću jesti u miru. Telefon će […]