Nekategorisano

Prije nekoliko mjeseci prijateljica, moja kuma to be, zvala me da dođem u Norvešku da idemo na koncert Mumfordovaca (Mumford and Sons). Rekla sam joj da ne mogu planirati tako daleko i da ću, ako bude nafake, kupiti kartu mjesec prije, ako je bude, pa doći. Potpuno sam zaboravila na taj koncert. Ona mi večeras kaže da sutra ide na taj koncert. Ja sam rekla da je dobro što nisam kupila kartu, jer ne bih mogla doći. Osim iznenadnih obaveza, plata mi kasni dva mjeseca i ne bih mogla, bez grižnje savjesti, isfinansirati taj put. Drago mi je zbog nje […]

Haj’ što mi je desna ruka sad bolna i što mi sinoć nije dala spavati, ali što je narasla… Da sam znala da se bilda ribajući podove i prozore, ribala bih svaki dan. Al’ malo sutra. A što smo svili sebi sada gnijezdašce, rode nam nisu ravne.

Za vikend krečim. Rastala sam se s prijateljicama, do daljnjeg, uz tople želje i pozdrave, jer nije izvjesno kad ću izaći, u jednom komadu, iz svog brloga. Meni najteže pada što se moram rastati sa laptopom i serijama, a moj A. se još dobro drži, iako mu prijeti rastanak od TV-a, na dva dana najmanje. Mislite na nas.