Nekategorisano

Na kraju, čemu pismenost u zemlji u kojoj nema šta da se opiše? Osim toga, opasna je. Širenje čitanja i pisanja jedan je od šesnaest predznaka Sudnjeg dana. Najbolje bi bilo ništa ne zapisivati. Osim onog najnužnijeg. A zato služi večiti Evlija Čelebija, koji kao Lutajući Jevrejin obilazi Karavlašku i Rumeliju i beleži sve što je dostojno carske i vezirske pažnje.

Sutra pravac Sarajevo. Sutra zorom ranom pravac kući, domu svome. Idem srcu svome. Kako sam samo poželjela. Sve moje najmoje u tom je gradu. Baš mi je nedostajalo. I Muzička, i Čaršija, i Titova, i Ferhadija, i ćevapi, i sve neizrečeno, a srcu najdraže. Odbor za doček već spremno radi na crvenom tepihu. Vele mi da javim kad uđem u KS, garant će mi kupit puno slatkiša, a možda i Giotto. 😀 Raspoloženje: Simple Minds – Home

Ja mogu da se kunem u laž kad posmisliš da dobro me znaš, učinila bih nešto ludo radi reda. Ja mogu da ti pokvarim dan, ko crna zemlja teška sam, ali umem da te volim ko nijedna. Pomozi mi i pronađi u meni sve ono najbolje što sam davno sakrila. Dokaži mi da me nećeš raniti, nikada. Uvek sam htela divlje, a terala pitome, zbog toga i srce moje se ne daje nikome, samo se tuge broje za pogrešne izbore i šta mi drugo ostaje nego da ti verujem. Dobro moje… Ja mogu te ostavim sad, da ljubomorna preturim grad […]