morgana

Stvarno volim horore, kako one krvave, ubilačke, tako i one koji se više oslanjaju na neki psihološki element, nadnaravno i sl. Nije mi bilo gadno gledati niti jedan horor u kojem ima mnogo krvi, klanja, ubijanja i svega. Bude gadnih scena, ali odgledam to bez prevelikog zgražavanja. Prije možda godinu dana sam gledala The Human Centipede: First Sequence. Prilično odvratan film, do tad možda i jedan od odvratnijih horora koje sam pogledala. Bilo mi ga je poprilično mučno gledati, ali ipak nisam mogla odustati prije kraja. Maloprije odgledah drugi dio, The Human Centipede: Full Sequence. Kažu da ima čista i […]

Od sinoć, tačnije od rane zore, u par navrata pokušavam da napišem post. Nije da ja ne znam šta bih rekla, nego ne znam kako. I stoji misao negdje u ćošku i nikako da je istjeram. Znam šta mi treba, znam zašto jutros do 6h nisam zaspala, znam zašto cijeli dan slušam pjesmu koju sam postavila na dnu posta, znam zašto sam se uspavala plačući iz dubine srca… Nisam čak ni tužna. Ne znam šta sam. Samo ne mogu da se izrazim, a to me tako muči.

U zgradi u kojoj stanujem žive pretežno penzioneri. Osim ovih, vama dobro znanih, meni najdražih i najglasnijih studentica u stanu ispod mog. Jutros na ulazu u zgradu vidim smrtovnicu najdražeg mi dede iz zgrade. Piše da je umro u 89. godini. Nisam ja posjećivala njega i njegovu ženu, tako da ne bi te smrtovnice ne bih ni znala. Nego, najčešće sam ga sretala, pomagala mu ponekad da nosi kese, a jednom su nam on i njegova žena izašli u susret kad smo renovirali stan. Doduše, sad kad se krenem prisjećati, jedno vrijeme su oni primali novac koji su stanari davali […]