morgana

Navikavam se na to da ću od sad, pa nadalje vazda biti hronično umorna i nenaspavana. I nemam toliki problem s tim, više volim biti umorna i zauzeta bilo čime, nego odmorna i sa toliko slobodnog vremena počnem da stvaram nove svjetove od razmišljanja. Ionako previše analiziram. Sjetim se onda mojih najdražih ljudi koji su umorniji od mene i kažem sebi “hvala Bogu, nemam se na šta toliko žaliti”. Ja bih radije da su oni manje umorni. Opet na kraju dana imam uspomenu da je sačuvam, čak i onako umorna, za razliku od onih dana kada od viška slobodnog vremena […]

Otkako sam počela da radim nisam imala nekih ozbiljnijih konflikata sa kolegama. Ne računajući ono kada se nekome nešto otrese u nervozi ili afektu, sa jednom kolegicom sam se jedne prilike raspravljala koristeći viši ton i danas sam bila meta kratkog fitilja jednog, ionako, priprostog kolege. Inače ne volim da dolazim u konflikt sa ljudima, a posebno ne sa ljudima koje ne poznajem dovoljno dobro da bih se s njima raspravljala. Što zbog moje osjetljvosti koja prelazi u zajedljivost kada se pređe granica, što zbog nepoznavanja tuđih karaktera, zbog čega mi je teško procijeniti koji metod rasprave je najbolji. Još […]

Kažu da voljeti nekoga znači pustiti tu osobu, ako želi da ide, i biti sretan zbog nj. To bi bio kao neki ultimativni dokaz ljubav, znak da nekoga volimo iskreno i nesebično. Ako se ljubav mjeri tako, onda ja nikad nikoga nisam voljela iskreno i nesebično. Mada, ne bih se složila s tim, jer tvrdim da samo onaj koji voli zna kako i koliko voli. Ne mogu da se ne zapitam zašto je, sudeći po gornjoj teoriji, pogrešno željeti biti sa osobom koju voliš, a ne možeš biti s njom? Zapravo, zašto se tuga, ljubomora, pa i ljutnja smatraju nedostatkom […]