morgana

Jedan dan dešava ti se nešto lijepo, drugi dan skroz suprotno od toga. Okej, to je život, to tako treba, mada ne mogu iskontrolisati huju i osjećaj koji me uhvati nakon spoznaje da sam izigrana, krivim sebe, a realno nisam kriva. Krivim sebe jer nisam poduzela prethodno korake da ne bih bila izigrana. Što je najgore, nije prvi put, pa onda osim huje me hvata i osjećaj krivice što sam ponovo ispala glupa, valjda jer nisam očekivala da će mi se ponoviti. To je, pomalo, i ona slijepa vjera… pa ne u ljude, nego eto u njihov moralni kompas, ako […]

Jutros sam se jedva nakanila doći na posao. Zovem ove svoje stalne kupce, govorim da ću kasniti i ako će dolaziti da se usaglasimo kad, da dođemo, završimo šta imamo i bježi dalje. Međutim, kad sam došla, situacija se odjednom razvila tako da je dan ispao i više nego produktivan. Nafakali, rekla bih. Na kraju mi se čini da sam na posao došla zbog svega, ali samo ne zbog posla. Tmuran je dan i grozan, ali tako divan. Još jedan dokaz da se dobro dobrim vraća. Meni ne treba veća nagrada nego ovaj osjećaj.

Dan je dušu dao za ležanja ispod dekice. Za nekoga. Ne i za mene. I dalje je nekako vrlo lijen i smotan, štaviše. Ručak sam jedva privela kraju, neće, pa neće, one se pljeskavice nešto lijepe za tavu, a pravila ih 100 puta, i eto ovaj 101. put ne ide. Pa sam usvinjila kuhinju, a inače sam od onih koji čiste dok kuhaju, te me i to iznerviralo. Krpa nešto zapela ispod nekih sudova, ja vučem, ona ispada iz ruke, onaj ručak ni na šta ne liči… u takvim momentima mi treba baš dosta samokontrole da sve ne zafrljacim u […]