morgana

Film koji sam dugo odgađala, a koji me, na kraju, rasplakao. People always leave. Sometimes they come back.

Kad mi dođe naporan gost koji sjedi duže od 2h sata, a ja ga/ju nisam zvala, nije se najavio/la i ubode da dođe/se najavi baš onda kad sam ja zauzeta gubljenjem vremena na internetu, gledanjem filmova ili plesanjem po stanu uz glasnu muziku, ja obično: – sjedim s gostom nervozna i otpuhujem kako sam umorna, – upalim TV i pričam s pola pažnje, – stalno ponavljam kako moram učit (a moram recimo plesat uz Spice Girls ili gledati romantičnu komediju), – stalno ponavljam kako imam nekog drugog posla, – tersam na ružno vrijeme napolju, – tersam na druge ljudi (ne […]

Volim da posmatram ljude. Volim da gledam šta nose, kako hodaju, kakav izraz lica imaju, da li mi uzvraćaju pogled. Volim da razmišljam o čemu oni misle, šta im prođe kroz glavu kad im se pogledi sretnu s mojim, da li razmišljaju o istom kao i ja, možda i oni mene gledaju iz istih razloga. Volim da im hodam iza leđa i da pokušavam skontati kakvo lice imaju i da li je u skladu s onim kakvi su s leđa. Još više volim kad se pozitivno iznenadim, kao neki dan, kad je ispred mene hodala jako zgodna djevojka. Išla je […]