morgana

Prije neke 2-3 godine zavoljeh igrati Tekken. Bivši momak me na prvi dejt, čini mi se, odveo u klub da se igramo. Zbog Christie sam poželjela početi trenirati kapoeru (ona mi je najdraži lik u igri), ali nikad se ta moja želja ne realizova. Sve danas ću, sutra ću i tako nikad ću. Inače, nisam ja neki pretjerani ljubitelj igrica, ne kupujem ih, ne tražim, ali kad mi dođe neka dobra pod ruku, pravo se uživim. Ranije sam ih igrala mnogo aktivnije. Prva igra koju sam aktivno igrala bila je Doom, zatim Hexen, pa Doom II, čini mi se. Onda […]

Ne volim odbijati ljude. Ne volim im reći Ne, ne volim tražiti izgovore zašto nešto ne mogu učiniti za njih, ne volim da ignorišem ikoga, ne umijem ja to. Vazda kontam kako sam nekog povrijedila. Posljedica tog udovoljavanja drugima jeste nezadovoljstvo sobom, nakon što preko svoje volje drugima učinim na volju. I svjesna sam ja svega toga, ali i dalje za neke ljude radim isto. Nije da se ja bojim da će se neko na mene naljutiti (iako mi ne bude drago), nego se ja sekiram što je taj neko ostao zakinut za nešto zbog mene. Pa me krivica izjeda. […]

U situacijama kada se na mene vrši pritisak, postajem svadljiva, glasna, gruba, netolerantna i bezobrazna. U stanju sam reći stvari koje nikome ne bi bilo drago čuti. Onda odem u svoju sobu, snažno zalupim vratima i dobro se isplačem. Raspoloženje: Pink – Leave me alone (I'm lonely)