Kažu da je Poslanik rekao: “Kada ti nešto dušu tišti, napusti to”, što je u ovoj državi, sa jedva dobijenim poslovima, mnogo teže uraditi nego reći.
Tišti mi dušu sva nepravda s kojom se svi svakodnevno susreću, a ne znam kako da je napustim. Tišti mi dušu moje idealiziranje svijeta koji mi iz dana u dan dolazi na naplatu sa sve većim kamatama i što ne mogu da se radujem budućnosti onakvoj kakva je u mojim mislima, zato jer je neko drugi odlučio da tako neće biti. Tišti me što sve moje ipak i nije, baš, u samo mojim rukama.
11 comments » Write a comment
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
I mene tisti, ali se borim jbg i borit cu se dok sam ziva. Ova stanje u drzavi nas je ocelicilo…
I mene tište iste muke, ali sam shvatila da nemam ništa od toga. Samo mi bude još gore. Ali baš kao što kaže boemica, bar nas je ovo stanje očeličilo.
Joj draga morgana upravu si…
Znam kako ti je. Posebno ako vec radis u struci, hiljadu put je teze.
Ja kad sam dala otkaz u call centru, sjetila sam se Tvrdjave: “a sta bih sa stidom poslije? Ostao bi mi smrad u dusi. Sirotinja sam, ali prosijak nisam”
gdje me nadje
ovo sam te ja inspirisala jelde 🙁
boemice, i treba se boriti, jer kad prestanemo, tek smo onda u belaju.
odmene, ako gdje vani odemo, neće nam moći niko ništa 😀
Carolina, da bar nisam…
Anushka, pa tačno se čovjek nekad osjeća kao da prosi za ono što je svojim rukama zaradio.
upečatljiva, inspirisala me dešavanja na poslu, ali haman nam je svima to sve u par deka…
hajd, hajd, gluvu gore 😉
Ima te nepravde svugdje. Godinama covjek nekako, ne da navikne, nego nauci da iskljuci cula ponekad da bi prezvio..
shizo, i saburli 😀
Mayo, koliko god da je to istina, toliko je i tužna istina, kada se čovjek mora navikavati da preživi…
Ko bi rekao da ću se i ja u nečemu složit s Poslanikom i poslušat njegov mudar savjet.
Rekao on to zaoprave ili nam to kao takvo podmeću, istina je da je mudrost, pa od koga god da je.