Od sinoć, tačnije od rane zore, u par navrata pokušavam da napišem post. Nije da ja ne znam šta bih rekla, nego ne znam kako. I stoji misao negdje u ćošku i nikako da je istjeram.
Znam šta mi treba, znam zašto jutros do 6h nisam zaspala, znam zašto cijeli dan slušam pjesmu koju sam postavila na dnu posta, znam zašto sam se uspavala plačući iz dubine srca…

Nisam čak ni tužna. Ne znam šta sam. Samo ne mogu da se izrazim, a to me tako muči.