Život je zbir očekivanja umnoženih nadanjima uz koje, kad se oduzme stvarnost, dobije ovo što nam se dešava u trenutku.
I ništa mi više ne možeš pružiti, jer živiš stvarnost.
I ništa ti više ne mogu dati, jer me hrani iluzija.
Raspoloženje: LeAnn Rimes – Life goes on
Ja nista ne skonta…ne uspije ni procitat, paznju mi na sebe skrenula djevojka sa jako kratkim hlacicama…i odlutah 😀 s mislima KOLIKO su joj kratke hlačice…e, tako… pozdravljam!
Pa bona, bona, đes ti, ti se baš distancirala. 😀
Ma ovo ti je malo više skup mojih misli nego neki smislen post, ali haj, ko skonta i dobro je, ko ne skonta, tu je djevojka u jako kratkih hlačicama. 😀
Vidiš, ja je postavih zbog ptičica i cvijeća u kosi, a tebi pogled na noge leti… :p
Pozdravljam i ja tebe 🙂
Eh, to je nepravda…kod mene nema nikakve ptičice – samo noge 🙂 (preko cijelog ekrana)
ahahahaha, nemoj zezat :O
Pa to je sigurno do veličine ekrana i rezolucije… 🙁
Joj, pa tako je sigurno i kod nekih drugih, a meni se tako sviđa CIJELA slika. 🙁
Isravi tu krivu liniju u ovako “:)” jer sigurno i ova slika (kod ljudi slicnog ekrana i rezolucije poput moje) ima svoju publiku 🙂 😀 hehe
Ma znas da ja sve tvoje podloge vidim na “drugi nacin” 😉
hahaha, vjerujem da ima, mada mi nije cilj da noge budu u prvom planu 😀
Mada, mijenjam ja to svako malo, biće nešto prigodnije uskoro, sigurna sam. 🙂
Pa vjerujem ja da je i tvoje oko posebno. 😉
Snazna je djevojka u tvojim ustima.
Life's a bitch and then you die
Senorita, nadam se da jeste 🙂
reb, tako nekako.
jako ali jako mi se dopada tvoj zadnji post 😀
Meni je ovo jako tuzno…jedna od tuznijih stvari koje sam procitala u zadnje vrijeme:S A opet nekako ima i nesto pozitivno i jako u svemu tome…
:*
Komentar za post iznad: svi smo mi samo emotivne lude.
lijep post, ovaj, iznad 🙂