Ne ulazim često u dubine sebe, ne znam da li zato što nemam vremena, što zaboravim ili što se, zapravo, bojim šta bih u sebi mogla naći. Izgledniji mi je ovaj zadnji scenario, jer jednom kad zagrebeš ispod površine, možeš samo ići dublje, a dubine ne kriju svjetlost, one kriju samo mrak i ako nisi opremljen i nemaš podršku, ne idi sam.
Vidim to iz razgovora sa onima s kojima mogu o tome pričati, svi imamo neke priče koje čuvamo u sebi u strahu ili ljubomori. Ili oboje. To kad se krene odmotavati, cijeli jedan dan ili život nije dovoljan da razmotaš klupko. Lakše mi se pozabaviti površnijim razmišljanjima i temama, dan kad je u obavezama ionako prođe za tren, pa onaj mir na kraju dana ne želim posvetiti samoanalizama, onda su noći neprospavane.
Što ne znači da nam svima kolektivno ne trebaju dobri i duboki razgovori sa psihologom ili psihijatrom, ali u to se ulazi odlučno i svjesno i sa spoznajom da nećemo izaći isti.
Jutros sam se probudila u pola 6 i nisam mogla zaspati duže od pola sata. Na kraju sam izašla i legla u dnevnu, pored otvorenog prozora, i tu me san prevario na još nekih sat vremena. Sve vrijeme su mi se u glavi vraćali razgovori od jučer, ja sklopim oči, čitam ih i čujem. Jer tako, kad se zarovim u sebe, onda mene to danima ne napušta…
Nisam nikad bila kod psihologa, vjerovatno je efikasnije od razgovora sa prijateljem ali velika je sreća u životu imati nekoga s kime možeš o tim dubinama.
definitivno, i tako sam zahvalna na svojoj osobi.
Psiholog nam može dati jedan objektivni sud koji prijatelji teško mogu dati, ali prijatelji liječe i dušu ♥️
Razgovor s dobrim prijateljem je def. bolji od psihologa!!
S ovim se slažem!
drugi nivo, rekla bih, jer ne mogu uporediti, pošto kod psihologa nisam nikad išla, ali prijatelji kojima možeš reći sve su blago!
Dark and omnious. Nisam Apocalypticu odavno zavrtio. A ovo sam i ja saglasan –
Sinoć mi bio drug, bolje mi nego da sam kod moje terapeutkinje išao.
just like my innermost being.
dobri su, vala, voljela bih čuti ih uživo.
Ma pravi drugovi su zlata vrijedni!
A dušice 💕
❤️❤️
Lovecraft ❤️i njegove uklete kuće po Maineu.
Ja nešto nemam povjerenja u psihologe, kad vidim da boje kosu u roze? Ili neke naušnice za maskenbala. Ionako sam nervozna, i daj sad da gledam i u to. Nekako mi ne izazivaju povjerenje. Sad, do psihijatra je dug put.
Ja se uvijek bojim na onim sistematskim za posao da me neuropsihijatar “ne obori”.
Pitala sam se koja je sad pjesma, od onih tvojih, međutim, neki novi đir kod tebe s pjesmama.
Lovecraft mi je jedan od omiljenih pisaca.
Pa ja nisam ni bila nikad, tako da ne mogu govoriti o odnosu prema njima, ali šta ima veze kako su obučeni? Meni je to čak i plus, kad neko iskače iz mase.
Haha, kažem ti ja, moja playlista je šarena (za razliku od mene). Ima sve od Minee do Sepulture, samo turbo folka nema, to nikad nije bio moj đir.