problemi koji to nisu

morgana

Mislim da kuham relativno dobro. Barem sam dosad dobijala pohvale na račun onog što napravim, ali kad mi trebaju doći neki gosti na ručak/večeru mene uvijek pere neka nervoza po pitanju tog kuhanja, kao da nikad kutljaču u ruku nisam uzela.
Ja volim jesti prilično začinjenu hranu i mislim da sam i ukućane navikla na to. Međutim, s gostima to nastojim dozirati, vodim se time da ne vole svi začinjeno i da je uvijek lakše hranu posoliti/pobiberiti nego da je nekome nešto previše. Pa, kako ne kuham kao inače, odnosno nisam opuštena u tome kao inače i nešto mjerim i vagam, kad probam tu hranu tokom kuhanja ona mi bude nekako preblaga i onda dobijem dojam da nije fino skuhano.

U petak idem na put, a ja i danas i u četvrtak imam goste na večeri, pa sam još više nervozna, a na sve to me još sekira i ovaj EES sistem koji je EU uvela od 10. aprila, pa čitam da su redovi na aerodromima toliki da se čeka satima. Po belaju, mene čekaju dva transfera nakon što sletim, jedan od Bergama do Milana, drugi od Milana do Bolonje. Mislim da neću stići do ko zna kojih doba navečer na destinaciju, što mi ostavlja samo jedan dan za razgledanje. Ovo je ono o čemu sam pisala u prošlom postu, već sam se nasekirala i namislila najgori mogući scenarij, a nisam još ni krenula, pa zapravo nemam blage veze šta me čeka u putu.

A kad me krenu moriti tako neke misli i umišljeni problemi, ja bih samo legnem jer nemam kapaciteta da ih krenem rješavati, odnosno moram prvo ja to u glavi posložiti, pa onda krenuti s aktivnim planom. Danas sam se unervozila da neću stići napraviti ručak, ali imam tu sreću da s posla mogu izaći kad hoću, pa sam već u pola 3 krenula s kuhanjem i evo završila. Dakle, još jednom sam bespotrebno brinula.
Sad idem da pravim spisak stvari koje mi trebaju za put, jer ako nije na papiru, pitanje je hoće li biti u torbi.

PODIJELI NA
LinkedInPin It

17 thoughts on “problemi koji to nisu”

  1. Ja sam jednom na početku braka presolila nešto i od tada imam bukvalnu fobiju da se to opet ne dogodi, bilo da kuham za ukućane ili goste. Sinu i mužu to ne smeta, ali moja mama se mnogo uvrijedi i kaže da joj se prosto ne jede moja hrana jer mi nije stalo da naučim koliko da posolim. Prije me je to baš pogađalo, ali sada mi i nije toliki problem jer ja znam da sam se potrudila, a njena reakcija i komentari govore više o njoj nego o meni.

    Anyways….biće to sve ok. Jer Italija je uvijek prelijepa, pa čak i kad imaš samo jedan dan. Uživaaaj na max! 🥰💃

    1. Najbitnije je znati da si se potrudila i da znaš da jeste dobro. Nisu svačiji ukusi isti, moj tata uvijek, ali uvijek traži dodatno začine, čak i kad znam da je odlično. Ne samo meni, i mami, gdje god da jede.
      Ja pod začinjenim mislim na to da volim dosta ljuto, kiselo i sl, volim izražene okuse, sa soli se ipak ne igram, ali kao što kažeš, imam fobiju da ne pretjeram kad kuham za druge.
      Kad smo se muž i ja počeli zabavljati, krenuli s društvom slaviti Novu godinu i ja htjela da pripremim kiflice sa sirom koje sam već prije pravila i budu baš dobre, ali ovaj put zaboravila posoliti 🙁 baš mi nešto bio crnjak pred rajom mu, mada su sve pojeli i uvjeravali me da su fine iako ja znam da nisu bile čemu 😁

      Idemo dva dana u Bolonju, a dva u Milano, ali bih voljela da imam više vremena za Bolonju. Ma šta bude, biće dobro. Hvala! ❤️

  2. I ja volim začinjenu hranu, prezačinjenu i kad sam kuhala za nekog drugog odmah bi se požalio da je baš začinjeno ali to mislim na curry i chilli i slično. Ne volim previše soliti. I onda sam tad skontala kako drugi ljudi možda ne vole tako kao ja 😅 ali mi idalje nije bilo jasno zašto.

    Nemam problema recimo da se stresiram oko putovanja, tu uvijek mislim tako da ću pronaći izlaz, čak i ako mi apartman ne odgovara ili ne stignem na vrijeme, šta god, to gledam kao neku avanturu, naravno ako nije poslovno putovanje, tu bih se stresirala. A stres mi je i kad trebam kuhati za nekoga, to mi je onako najveća razina stresa 🤣 da li će ispasti dobro i na vrijeme, količina, hoće li im se svideti, ma hiljadu nekih kriterija. To je jedna stvar koju mogu svrstati u izlazak iz zone komfora – više kuhati za druge.

    1. Da, na to i ja mislim, volim ljuto, ne preslano, zato se bojim da ne pretjeram sa soli kad neko dolazi, jer so i ljutina… teška kombinacija 😁

      E, pa vidiš, to je normalan ugao gledanja na putovanja, ideš da uživaš ma šta bilo, samo će mi biti žao ako izgubimo taj jedan dan u Bolonji, ali ništa tu ne mogu, znam da džaba brinem.
      Dobro si to rekla – izlazak iz zone komfora, totalni 😁

    1. Ma pisala sam već, Niki, Niki, ništa me ne čitaš kako treba… odoh malo u Bolonju i Milano, vratiću vam se brzo s lijepim slikama 🙂

    1. hahah, ispred tebe solnicu, pa ožeži 😀
      A, vidiš, ja o tome ne brinem toliko, jer sam ja prilično tačna i ako nešto od mene zavisi biće kako treba.

      Hvala 🥰

    1. eto, mora 🙁 ja sam isto išla u Hr u martu, ostavljala sam otiske i slikali su me, ne znam hoće li sad to za mene ubrzati proces u smislu da samo skeniram pasoš, ali džaba ako ispred mene bude red ljudi koji moraju sve korake odraditi. Online kažu može, zasad, samo za Švedsku i Portugal.

      Mislim da previše razmišljamo o tome kako će ispasti, umjesto da kuhamo ko za sebe.

Komentariši