Djevojka u mojim ustima

Jedna od stvari koje me izbacuju iz takta jeste kada me neko prekida u jelu. Naoštrim se ko bijesna džukela (ali u sebi) i spremna bih bila ujesti. Jasno je, čini mi se, uostalom, i Bogu i narodu koliko sam vezana za hranu i koliko pažnje pridajem oko pripravljanja, konzumiranja ili dijeljenja iste. Često ljudi i ne znaju da prekidaju, ako zovu na telefon, npr., pa u tom slučaju umjesto da se nerviram mogu, jednostavno, da se ne javim. Na poslu, osim ako ne pobjegnem u mišju rupu, mogu da zaboravim na to da ću jesti u miru. Telefon će […]

Da u pozadini ne svira NIN sa Closer, ova scena ne bi bila ni upola dobra. Ne ložim se inače na mišićave muškarce i ne shvatam djevojke koje gube razum kad vide zgodnog muškarca, ali Joe je magical all the way. Džou bih sve halalila.

Dosad nije bilo poznato da imam vanredne navike dok spavam. Ne hrčem, ne dišem glasno (jednom kad sam spavala kod Locke, kaže ona da me osluškivala, ne bi li čula jesam živa), vrpoljim se samo dok se ne namjestim, pa se često znam probuditi u položaju u kojem sam zaspala. Pored mene spavat, ljepota jedna. Ali, uhvatila sam samu sebe par puta kako pričam u snu, što implicira da sam samu sebe probudila, je l’. Prvi put se to desilo prije podosta godina, ne znam ni ja šta sam sanjala i čula sam kao neki glas i budeći se rekla: […]