Znala sam često dobiti kritiku na račun toga što vazda imam slušalice u ušima kada sama izlazim vani. Ali, da nije tako, ja bih bila prisiljena da slušam razne gradske (i one, ne tako gradske) zvukove, pa galamu, psovanje, nerviranje, cičanje, smijanje (posebno ako meni nije do smijanja) i sve ono što me može iznervirati, a mene je prilično lako iznervirati. Tako da, za dobrobit svoju, a Bogme, i tuđu, slušalice u uši i svi veseli.
Jutros sam se, zorom ranom, dok se još ni kapci nisu odlijepili, ni meni, a haman ni drugima, zadesila u jednoj prodavnici da sebi obezbijedim jutarnji obročić. Ponekad, tako, kada sam u prodavnici, butiku ili bilo gdje, obavljajući neku vitalno značajno radnju, slušalice izvadim iz ušiju. Nisam ni slutila kako ću se ovog jutra grdno prevariti u vezi te odluke.
Dok sam se laganim korakom šetkala između polica i razmišljala kako da otpočnem dan, neki razjareni bik, hoću reći, gospodin, tačnije kreten psuje nekome neškolovanu majku (nekoj prodavačici), kako ona tako nekompetentna radi i kucka na kasi (neka druga zaposlenica dobacuje da je dotična završila trgovačku), kako bi on to ovako i onako… i izgubiše mi se te njegove psovke i riječi među policama, dok je hodajući galamio, vrištao i jeo govna na rani sabah, ali Bog zna kome, jer dotične osobe uopšte ne bi tu. Napravio je tako par krugova po prodavnici, gunđajući na sav glas, pokvarivši dan svima oko sebe, sav nestabilan i nekulturan.
Slušalice su spas, dakle. Jer da sam ih imala tog trenutka u ušima, ne bi mi huja iz peta krenula prema ušima i ne bih cijeli dan razmišljala o jednom balkanskom seljaku što ne zna svoju huju usmjeriti na određenu osobu, predmet (ili brate, blog otvori, vidi!), nego tu svoju negativnu energiju odašilja među one divne Milke i nudle, pa sam je ja, kao spužva, upila. Eto, šta mu je to trebalo…
Sad kad sam se udala, sad sam najpametnija
Tako vam je to. Udate se, oženite, i odmah sve znate, možete svima solit pamet i pravit se važni jer vas odmah svi uvažavaju i slušaju. Ne samo da vas slušaju, čuju vas!
Šalu na stranu, meni je sve isto, samo slađe. Nema više srkleta i nervoze, oženili se, odhanimunali i sad smo opet dobri, stari mi.
I'll be there for you, ’cause you're there for me too…
Koliko volim Prijatelje, poznato je i širim narodnim masama. Nije to onako ljubav prema seriji, koju, eto, voliš da pogledaš, moja ljubav je pomalo opsesivna i kada nešto ili nekoga volim, nema srednje vrijednosti. Ili je nikako ili je previše. Tako za sve u životu mogu pronaći paralelu u Prijateljima, a epizode znam napamet, pa moj A. i ja, kada gledamo seriju, simultano ponavljamo dijaloge za njima.
To znaju i moje druge koje su mi u subotu organizovale predivnu djevojačku večer. Šlag na tortu bio je dirljiv poklon, scrapbook u kojem su mi napisale pisma, koja su me rasplakala, a koji je ukrašen motivima i citatima iz Prijatelja. Poklon je unikatan, poseban i za mene ima nemjerljivu vrijednost, ali mi je još vrjednije što me tako dobro poznaju. Učinile su mi tu noć nezaboravnom. Od srca im hvala.
[IMG]http://i64.tinypic.com/2copwec.jpg[/IMG]